Правда

Како је настала идеја да формирате издавачку кућу чија су издања посвећена најмлађима? - Пре бављења издавачким послом радио сам као учитељ у Основној школи "Милица Павловић" у Чачку. Колегиница Маја Кораксић, која је и сада мој важан сарадник и пријатељ, предложила ми је да напишемо радне свеске за ученике млађих разреда основне школе. Тада, пре петнаест година, на тржишту књига је недостајала разноврсна помоћна наставна литература и ми смо са нашим чувеним радним свескама "Пчелицама" постали препознатљиви и оне су биле, а и сада су значајна помоћ у раду ученицима, учитељима и родитељима. Ја сам желео да проширим издавачки програм, имао сам снове да све књиге које сам волео да читам као дете објављујем поново. Почео сам 2003. године да водим Издавачку кућу "Пчелица", чије је седиште и сада у Чачку, а Маја је и даље аутор "Пчелице", рекао бих, наша верна и вредна пчелица. У мору лиценцних издања ви сарађујете са домаћим ауторима. Мислите ли да на тај начин чувамо нашу књижевност и културу? - Наравно. Тачно је да су се времена променила и да се све мање води рачуна о домаћој литератури за децу. Ми смо на неки начин преузели друштвену одговорност у издаваштву за децу, да објављујемо класична дела домаће књижевности за децу, али и књиге савремених писаца. Јако је тешко приближити се деци квалитетном домаћом литературом, када су преплављени књигама са вицевима, разним страним романима који нису блиски нашем менталитету и култури, као и лаком литературом са темама којима се кокетира са младима. Са друге стране, неки домаћи писци живе од старе славе, не схватају да су деца сада веома критична, да имају бројне мултимедијалне садржаје око себе и да траже теме које ће их заинтересовати и које су блиске њиховом окружењу. У оваквим околностима опстају заиста само најбољи, они који су спремни да прихвате децу новог доба и способни да им приближе књигу. Имате на пример Ршума и Ерића, две живе легенде наше књижевности за децу. И данас су духом и срцем као деца и данас вредно раде и зато их и данас читаоци прихватају и обожавају. Ком узрасту су намењене Ваше књиге? - Наш издавачки програм чине тактилне и звучне књиге за бебе, бојанке, цртанке, сликовнице, енциклопедије, књиге домаћих и страних писаца, радне свеске и приручници за предшколце и млађе основце. Дакле, Пчелицини читаоци су узраста од рођења до 15 година, али имамо и старије читаоце који су и даље деца у души и купују за своју децу и унуке литературу која је била део њиховог одрастања. Припремили сте едицију, која описује српску историју на један веома занимљив начин. Хоћете ли нам открити о каквим књигама је реч и како сте одлучили да се бавите српском историјом? - Пратећи светске издаваче за децу приметио сам да сви објављују књиге са познатим личностима из светске историје, као и митске приче и фантазију. Такве књиге имамо и у нашем издавачком програму. Међутим, сматрали смо да је важно да деца упознају ликове и догађаје из наше прошлости још у млађим разредима основне школе, да би постепено, ненаметљиво заволели сопствену историју и традицију. Није било литературе попут ове едиције "Деца читају српску историју" аутора Слободана Станишића, за коју је "Пчелица" награђена на Сајму књига у Београду који је недавно завршен. Књиге су прилагођене младим читаоцима и величином слова и садржајем, имају прегршт илустрација које су радили наши познати стрип цртачи у савременом маниру. Свака књига је уствари једна обимнија сликовница која представља један занимљив догађај из живота неког нашег владара, али је увек прожета историјским подацима, стварним местима и догађајима. Књиге нису обимне и деца их радо прихватају, а још када виде да су у њима илустрације, они се заиста обрадују и желе да читају све наслове из поменуте едиције. То је био циљ, можда помало лукаво осмишљен, да деца на такав начин прихвате књигу, а да се не изгуби на њеном образовном и васпитном значају у том узрасту. Које јунаке из наше историје деца највише воле? - Воле Стефана Немању, Светог Саву, Марка Краљевића, Карађорђа... Сви ће бити део нашег издавачког програма. Ваша издања су поучна, бавите се актуелним темама, као што су интернет, игрице, удомљавање животиња... Да ли мислите да такве књиге помажу и деци, али и њиховим родитељима? - Свакако. То је наш циљ. Родитељи често немају времена да се баве неким темама које су данас врло актуелне, или немају адекватну литературу за узраст њихове деце. Ми сада проширујемо издавачки програм сликовницама, књигама и приручницима са веома осетљивом тематиком, јер је потребно едуковати децу и помоћи им да изграде позитивне системе вредности. Да ли мислите да је књига најбољи поклон за децу? - Једно је шта ја мислим, а друге је шта је реалност. Да, мислим да је књига најбољи и највреднији поклон деци, али она то данас није, већ су то мобилни телефони, таблети, видео игрице, разне кинеске играчке. Није увек проблем у новцу. Одговорни смо ми, одрасли, зашто се тај систем вредности променио, тако да је на нама, од породице и школе, до писаца, издавача и медија, да ту слику променимо, или бар поправимо.

Прочитајте још:

Мали глумци из ОШ „Радојка Лакић“ блистали на СВУРФ-у!

Какви су Вам планови за наредни период? - Имамо хиљаду идеја за нова издања, али криза чини своје у издаваштву и све морамо објављивати дозирано. Истакао бих да ћемо паралелно пажњу посвећивати образовној литератури и књижевним делима за децу. Припремамо се за сајмове књига у Болоњи и Франкфурту. Како је бити издавач у унутрашњости? - Лудо и незаборавно! Шалу на страну, тешко... И раније је било тешко, а сада је још теже. Када погледате листе Народне библиотеке Србије о издавачкој продукцији, свега пар издавача из унутрашњости има јаку продукцију. То све говори, а пре свега то није добро. Ми смо имали тежак пут, све смо постигли сами, нашом памећу и радом, па смо ваљда зато и пчелице. Тешко смо доспевали до медија и нисмо имали равноправне услове са другим београдским издавачима за представљање литературе коју радимо, али на срећу, сада друштвене мреже пуно значе и хтели то да признамо или не, оне нам равноправно омогућавају да допремо до наших читалаца, а квалитет увек победи. Извор: Правда