Правда

Док се „Јужни ток“ налази на политичкој клацкалици Русије и Европе, гас у српским складиштима „љуља“ се по дну дугорочних залиха. Мада Србија у „Банатском Двору“ има довољно плавог енергента за читаву ову зиму, отказани руски гасовод уништио је наше планове о енергетској стабилности државе на дуги рок. Београд тренутно не може да добије ниједан цевовод који би толико ефикасно, али и јефтино „загрејао“ земљу као што је то могао „Јужни ток“, слажу се стручњаци. Ипак, Србија би као алтернативу овом пројекту могла да нађе енергетске чворове још јужније од „Јужног тока“ - у грчком складишту у Тракији, кроз који би могле да прођу трасе новог руско-турског гасовода, али и европског Трансјадранског плана, „Јужног коридора“. Додатну сигурност можемо да добијемо и из правца Бугарске, линијом Ниш - Димитровград. Да време док чекамо како ће се решити судбина „Јужног тока“ треба да искористимо и да размишљамо о алтернативама, мисли и потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић. - Морамо да радимо инвентивније на алтернативама којим би гас долазио у Србију, а држава треба да одлучи шта је најважније за будућност - рекла је Михајловић. - То је и гасовод Ниш - Димитровград, који није био конкуренција „Јужном току“. То је покушај да се добије друга рута која је нама важна за гас, други снабдевач гаса, а можда чак прикључење и на Грчку, можда и прикључење на овај нови гасовод који Русија планира да изгради са Турцима. Важно је да могућности постоје. Финансије скидају цеви гасовода Ниш - Димитровград већ неколико година је - извор финансирања. Траса из Бугарске је требало да се финансира из дела кредита ЕБРД за „Србијагас“ од 150 милиона евра одобреног 2010. године, али та средства нису у потпуности искоришћена. Питање средстава за цевовод који треба да дође из источне Србије пре неколико месеци је била и тачка спотицања између бившег и садашњег министра енергетике. Наиме, Зорана Михајловић је у октобру ове године најавила могућност да Европска банка за обнову и развој опет финансира гасовод, а да се притом и реформише „Србијагас“, као један од услова Европе. Нови ресорни министар Александар Антић одговорио је да на новац ЕБРД не можемо рачунати, јер је кредит о којем говори Зорана Михајловић био намењен другим пројектима. Енергетска карта Европе и Азије међусобно је повезана многобројним потенцијалним гасним цевоводима. Ново турско-руско „пријатељство“ прави ових дана трасу гасовода, који би кренуо од компресорске станице „Рускаја“ која се гради у региону Краснодарска. Са дна Црног мора, гас треба да уђе у Турску и „протече“ до границе са Грчком. Капацитет од 63 милијарде кубика плавог енергента поделиће се на 14 милијарди кубних метара који ће „отећи“ турским потрошачима. Значајно већа количина, 50 милијарди кубика гаса биће транспортована управо у Грчку. - Гасовод који је начелно договорен између председника Русије и Турске је увек био алтернатива „Јужном току“, а мапа је направљена још 2008. године - објашњава Љубинко Савић, секретар Српског удружења енергетике. - Ова траса би се градила паралелно са „Плавим током“, којим се већ деценију транспортује око 16 милијарди кубика руског природног гаса до турских потрошача. Идеја јесте да се гас допреми до границе између Грчке и Турске и у Тракији направи складиште гаса, као дистрибутивни центар. Одатле би гас ишао на Балкан или у Италију. Руско-турски гасовод би, мисли Савић, у Грчкој могао да се споји са Трансјадранском линијом, главним елементом „Јужног коридора“, трасом коју је Европа одредила као своју алтернативу „Јужном току“. Овај коридор би имао два правца преко којих би гас, независно од руских гасовода, из Каспијског басена и Средње Азије стизао преко Турске, Грчке и Албаније у Италију и даље у земље ЕУ. - Када се постави паралела између обе трасе, и руске варијанте преко Турске и европске конекције из Азербејџана, и на другој страни „Јужног тока“, рачуница за нас није добра - каже Савић. - Нови коридори нису транзитни, односно не би пролазили кроз Србију и одлазили даље, да би она тако могла да убира таксе. До нас би долазиле само потребне количине за снабдевање, али не и поседовање енергената. Тада би отпала могућност да градимо електране на природни гас и тако постанемо извозник струје. Не бисмо имали ни енергената да појачамо петрохемијску индустрију. Трансјадранска линија, слажу се стручњаци, не може да буде замена на „Јужни ток“ јер му је капацитет шест пута мањи. Овај гасовод може да подмири само два одсто потреба Европе за плавим енергентом, што је, поређења ради, онолико колико треба само Италији и Грчкој. Ни финансијска конструкција, барем у овом тренутку, не иде наруку Србији. - Да бисмо довукли чвор из Грчке, односно Македоније, код нас, треба нам око три милијарде евра, што је око три пута више него за „Јужни ток“ - мисли Бобан Атанацковић из АД „Нафте“. - Првобитни руски гасовод је Србију неупоредиво мање коштао, поготово што би Руси финансирали велики део, а упослила би се и наша грађевинска оператива која би добила пола милијарде за то. Ако допремамо цевовод са југа, преко Македоније или Бугарске, вероватно бисмо то сами морали да платимо. ПРВИ човек у Министарству енергетике Александар Антић јуче је најавио да је у току израда пројектне документације за изградњу гасне интерконекција са Бугарском. - У буџету за 2015. годину су предвиђена средства за израду просторног плана којим ће бити постављена тачна траса тог гасовода - рекао је Антић. - ЕУ је обезбедила Бугарској средства за њихову деоницу, док ми разговарамо како ће да се финансира српска деоница.

Прочитај још:

А САД И ЗВАНИЧНО: Кина постала прва економија света – САД свргнуте са трона!

Томислав Николић зове директно Путина: Треба без срџбе да седнемо и разговарамоОрбан оптужио ЕУ за крах „Јужног тока“

Деоница од Ниша до Димитровграда дужине је 180 километара, а капацитета 1,8 милијарди кубних метара гаса. Посао је вредан 120 милиона евра. - Гасовод из Бугарске је алтернатива постојећој „цеви“ којом гас из Украјине преко Мађарске стиже у Србију - каже Војислав Вулетић из Удружења за гас. - На тај начин би се у великој мери искључила могућност будуће несташице гаса, као што је био случај 2009. године. Процене говоре да, зато што још нисмо направили трасу која би заменила допремање гаса из Мађарске, Србија годишње губи око 20 милиона долара. Извор: Вечерње Новости