Правда

НАЛЕД истиче да, један трговински ланац сваке године генерише око 2,5 милиона докумената, а сваки од њих има у просеку четири листа. Како папир кошта пола евроцента, а тонер један евроцент долази се до рачунице да трошкови штампања 10 милиона страница сваке године износе и до 150.000 евра. На ову бројку потребно је додати и трошкове закупа или куповине магацинског простора, ормана, регистратора, плаћање радника, струје и сервиса. Директор Сектора информационих технологија у компанији ДИС Горан Ракић каже да је та компанија за 10 година чувања документације изгубил 1,5 милиона евра које је је могла да утроши на запошљавање 230 нових радника или исплату 2.760 просечних плата. При том би, каже, уплата у буџет за порезе и доприносе била више од 400.000 евра на име пореза и доприноса, навео је он. "Ово је само на примеру једног предузећа. Замислите само о којим цифрама и губицима за привреду и државу је реч на нивоу Србије", каже Ракић. У региону и Европи, само Србија и Босна и Херцеговина немају савремен закон у овој области, пише НАЛЕД. Зато привредници апелују да се са усвајањем закона о архивској грађи, кроз закон о инспекцијском надзору регулише поступање инспектора јер се сада дешава да инспектори упркос постојању уговора у електронској форми инсистирају да документацију погледају одштампану на папиру. "Инсистираћемо на решавању овог проблема и у том циљу је уврштен у седмо издање Сиве књиге бирократских процедура коју цемо објавити током децембра. Пред Министарством културе, надлежним за измену застареле одредбе из Закона о културним добрима, поднели смо иницијативу за промену прописа, али представници министарства нису били спремни за састанак јер 'управо раде на томе'", наводи НАЛЕД. Истиче се и да је на њихов предлог, Економски кокус Народне скупштине ово питање је ставио на листу приоритета и покренуће иницијативу за његово хитно решавање. "Поред чувања уговора, фактура, отпремница и сличне документације, привреда је у обавези да пет година чува фискалне исечке. Међутим, због папира на којем се штампају, фискални рачуни бледе већ после годину дана тако да предузећа углавном чувају белу траку", наведено је у билтену. Све компаније у Србији које закључују уговоре, потписују фактуре, отпремнице или налоге, у обавези су да пословну документацију одштампају и чувају у папирној форми пуних 10 година, а све због Закона о културним добрима који важи од 1994, из доба пре него што је Интернет стигао у Србију, наводи НАЛЕД у најнвијем медијском билтену. Закон о електронском документу из 2009. дозволио је састављање уговора и других пословних аката у електронској форми, али његово усвајање није пратило укидање одредби Закона о културним добрима који обавезује предузећа да чувају докуметнацију на папиру, додаје ова организација. "Предлог закона о архивској грађи, који је требало да замени Закон о културним добрима и укине обавезу чувања папирологије, Влада Србије донела је у јануару 2012. и проследила Скупштини на усвајање. Међутим, након избора предлог закона је повучен из процедуре и никада није враћен. Текст закона је добар и било је предвиђено увођење електронског архива, али сада све стоји", пише у билтену. Што пре реализовати систем е-дозвола Усвајање новог Закона о планирању и изградњи и увођење електронских грађевинских дозвола представљају најбољу шансу да Србија забележи скок на Доинг бусинеш листи Светске банке, показала је анализа НАЛЕД-а. Да би се дошло до одобрења за градњу у просеку је потребно 264 дана, а проста примена законских рокова постављених различитим институцијама, које морају да издају бројна одобрења пре него што се уопште дође до подношења захтева, као и пуна имплементација система е-дозвола могла би да нас помери навише за око стотину места у тој категорији, наводи се у анализи. "Наша земља је на новој листи Светске банке на 91. месту од 189 земаља и у односу на Доинг бусинеш 2014 пала је за 14 места. Најлошији резултат остварили смо у категорији брзине издавања грађевинских дозвола где смо 186. и иза нас су још само Еритреја, као и Сирија и Либија (у којима траје грађански рат)", наводи НАЛЕД. Додаје се да је у извештају Светске банке за 2008. Србија била 149. по ефикасности система издавања дозвола и налази се у сталном паду јер друге земље више раде и брже напредују. Због тога је НАЛЕД, у сарадњи са ГИЗ-ом и УСАИД-ом, покренуо иницијативу за увођење јединственог система на националном нивоу за електронско издавање грађевинских дозвола. Министарство грађевине је ове године ту идеју прихватило и почело да ради на импелементацији, кажу у НАЛЕД-у који апелује да се институције, које морају да дају одобрења пре него што је подношење захтева за грађевинску дозволу уопште могуће, приморају да поштују постављене рокове и обавезе. "Такође, апелујемо да се што пре реализује систем е-дозвола како би већ на следећој Доинг бусинеш листи поправили позицију Србије", рекао је члан Управног одбора НАЛЕД-а и генерални директор Мешер Техногас Ернст Боде. Процена НАЛЕД-а показује да бисмо одговорношћу институција да поштују законске рокове, као и увођењем система електронских грађевинских дозвола омогућили да се отвара четири пута више градилишта него што је то сада случај. Осим тога, е-дозволе могле би да смање трошкове прибављања одобрења за изградњу које је сада у Србији пет пута скупље у односу на земље Европе, а више од 20 пута у односу на чланице ОЕЦД.

Прочитајте још:Вулин: Нећу дати оставку, хајка на мене је почела због ШешељаАлбанци нам отели 11 милијарди долара имовине

Решавање проблема грађевинских дозвола унапредило би укупну позицију Србије на Доинг бусинеш листи и њену атрактивност на инвестиционој мапи имајући у виду да смо у више од половине посматраних категорија (покретање фирме, добијање електричне енергије, регистровање имовине, добијање кредита, заштита мањинских инвеститора, решавање стечаја) у горњој половини табеле, а у још две (прекогранична трговина и спровођење уговора) на средини. Најбоље пласирана земља региона у области грађевинских дозвола је Македонија на 89. месту која је направила до сада највећи скок на листи, а даљи успон тек следи јер је прошле године у тој земљи заживео систем е-дозвола који су преузели из Сингапура. Следи Словенија на 90. месту, Црна Гора која је 138. а у нашем друштву су Хрватска на 178. и БиХ на 182. месту. Када се у обзир узму свих 10 индикатора које посматра Доинг бусинеш листа, квалитет пословног окружења у Србији износи 50,8 одсто жељеног стандарда. То је нешто боља оцена од оцене коју је амбијент за пословање добио од Регулаторног индекса Србије - 41,8. Регулаторни индекс представља квантитативни, сумарни показатељ транспарентности и квалитета законодавног процеса, ажурности државе у спровођењу закона, предвидивости и конкурентности регулаторног окружења, који је развио НАЛЕД, уз подршку УСАИД Пројекта за боље услове пословања. Извор: Танјуг