Правда

Они истичу да се у многобројним јавним оглашавањима Зоран Миливојевић позива на одређене теорије и моделе васпитања који немају утемељење у психологији и педагогији и додају да се те теорије и модели васпитања не подударају са савременим истраживањима и достигнућима. Како у разговору за наш лист истиче Каја Дамњановић, психолог на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду и једна од потписница овог саопштења, реакција психолога и педагога нема везе са доношењем Грађанског законика којим се забрањује свако телесно кажњавање детета, већ са чињеницом да „др Миливојевић не поседује стручно образовање ни знање, па самим тим није надлежан да дели савете за важна питања која се тичу телесног кажњавања деце”. – Зоран Миливојевић није ни психолог, ни педагог, ни психијатар и то што он прича не спада у домен ни психологије ни педагогије – његове тезе о васпитању детета и телесном кажњавању су квазипсихолошке и квазипедагошке теорије. Ми не желимо да спречимо његове јавне наступе, већ само апелујемо да се направи разлика између науке и квазинауке. Које савете ће родитељи послушати њихова је слободна воља, али неспоразум настаје када се особа која не поседује стручна знања неосновано позива на науку и дели родитељима савете о васпитању – закључује Каја Дамњановић. Нападу психолога и педагога на Зорана Миливојевића претходила је бурна дебата која се водила на сајту „Пешчаник”, у коме је овај психијатар, између осталог, квалификован као „естрадни психотерапеут сумњивог знања и квалификација, који је у озбиљној стручној јавности већ одавно окарактерисан као дилетант”. Један од учесника ове дебате и асистент на Факултету педагошких наука Универзитета у Крагујевцу Ненад Стевановић оптужио је Миливојевића да родитељима нуди лепо упаковану бајку о томе да су они савршени родитељи, а њихови насилни методи и понека „ћушка” сасвим прихватљиви. На тај начин Миливојевић смирује родитеље, отклања им грижу савести и даје им оправдање да наставе „по старом”, каже Стевановић који закључује да родитељи плаћањем Миливојевићевог курса заправо купују индулгенцију за своје васпитне грехове, добијајући заузврат лажни осећај доброг родитељства. Др Зоран Миливојевић, који је велики заговорник немешања државе у приватне и породичне односе, истиче да је ово писмо психолога само наставак кампање која се против њега води на друштвеним мрежама и додаје да је тужно што психолози нападају њега као личност, а не аргументе које он заступа. Он додаје да је професор развојне психологије др Јован Мирић са Филозофског факултета једини психолог који је урадио преглед стручне литературе у вези са телесним кажњавањем деце и 2011. године објавио чланак у коме се каже „када останемо на терену емпиријских налаза психолошких истраживања, немамо никакав чињенички заснован доказ против сваког коришћења телесне казне у васпитању деце.

Прочитајте још:Саудијски принц понудио Ким Кардашиан милион долара за једну ноћ!

Др Миливојевић истиче да се он не залаже за физичко злостављање детета и наглашава да треба правити разлику између злостављања и телесног дисциплиновања детета. – Телесно кажњавање (ударац отвореном шаком или прстима по гузи) није и не може бити исто што и физичко злостављање или понижавање детета. То је далеко мања повреда „дететовог права на телесни интегритет” него што је то давање инјекције коју дете не жели да прими. Чињеница је да је неку децу могуће васпитати без телесне казне, али постоје ситуације у којима телесно кажњавање може бити једини или најбољи избор. Када је дете мало, а није у стању да разуме могуће последице својих поступака којима доводи себе или друге у опасност, телесна казна смањује вероватноћу да ће дете поновити поступак. Када је дете агресивно и насилно према другој деци, животињама и одраслима, телесна казна омогућује детету да схвати да и њих боли исто као што и њега боли. И коначно, када дете одбија да прихвати друге казне и да промени понашање, родитељу остаје једино да примени присилу како би контролисао дете”, закључује др Миливојевић. Забрана телесног кажњавања у Грађанском законику? Јавна расправа о Преднацрту грађанског законика којим се уређују и породични односи, почиње овог викенда на Копаоничкој школи привредног права, а у стручној јавности већ се отворила жучна дебата о овом законику, с обзиром на то да се међу 2.300 чланова налази и онај којим се забрањује свако злостављање деце, а посебно телесно кажњавање деце. Законик треба да стави тачку на све стручне полемике – да ли је батина из раја изашла, а представници београдске канцеларије УНИЦЕФ-а подсећају да је Конвенција о правима детета правно обавезујући документ за све земље које су је потписале и ратификовале и врло јасно каже да свако дете мора бити заштићено од било ког облика физичког или менталног насиља. Представница београдске канцеларије УНИЦЕФ-а Јадранка Милановић истиче да је последње МИЦС истраживање показало да је проценат деце између прве и 14 године која су доживела психолошко насиље, односно физичко кажњавање опао са 67 одсто на 43 одсто у општој популацији, односно са 86 одсто на 66 одсто у ромској популацији.