БЕОГРАД - Председник Државотворног покрета Србије Слободан Самарџић оценио је данас да Уставни суд није имао "ни професионалне, ни моралне способности" да оцени уставност Бриселског споразума, насталог на основу договора српских и косовских власти у априлу 2013. године.
"Уместо да оцени уставност Бриселског споразума, Суд се повео за надриправним тумачењем министра правде и прогласио овај антиуставни документ политичким актом. Тим кукавичким чином Суд је погазио и Устав Србије и основне принципе правничке струке", навео је Самарџић у изјави за агенцију Бета. Данашња Политика пише да је Уставни суд Србије одбацио захтев за оцену уставности Бриселског споразума, јер је већином гласова оценио да је реч о политичком, а не правном питању. Самарџић је оценио да је "нечасна намера Уставног суда била да се са правно-политичке ветрометине безочног кршења Устава уклони у заветрину такозваних чисто правних питања". "За овај Суд, Бриселски споразум, као акт предавања Косова и Метохије Албанцима, нема правних последица. Да ли се то Србија претвара у земљу правно неограничене аутократије? Својом одлуком, Уставни суд Србије сврстао се у ред административних органа који извршавају владине налоге", навео је председник Државотворног покрета, који су формирали бивши функционери ДСС. Лист "Политика" пише да је одлука о одбацивању захтева за оцену уставности донета 10. децембра, на 35. седници Уставног суда. Овој одлуци претходило је више припремних рочишта, а главна расправа трајала је цео дан. Како пише Политика, суд је на 40 страница образложио одлуку о одбацивању предлога за оцену уставности Бриселског споразума, али образложење још није објавио на свом званичном сајту. Подносилац предлога за оцену уставности била је посланичка група Демократске странке Србије. Лист подсећа да је министар правде Никола Селаковић изјавио средином ове године да Уставни суд Србије треба да се прогласи ненадлежним за утврђивање уставности Бриселског споразума између Београда и Приштине јер је реч о политичком акту. "Уставни суд није надлежан да оцењује политички акт, јер ће тиме преузети улогу Владе Србије за утврђивање и вођење политике", рекао је Селаковић у јавној расправи о предлогу за оцену уставности споразума потписаног у Бриселу у априлу 2013. године.
Рашковић Ивић: Несагледиве последице за опстанак државе и сигурност појединца Председница Демократске странке Србије (ДСС) Санда Рашковић Ивић оцењује да је одлука Уставног суда донета под политичким притиском власти и да ће произвести несагледиве последице за опстанак државе Србије и сигурност сваког појединца. "Захтеви председника Србије Томислава Николића да Уставни суд 'застане са оценом уставности', притисци министра правде Николе Селаковића и извршне власти да се суд "прогласи ненадлежним резултирали су овом капитулацијом Уставног суда и победом политике над правом, истиче она у саопштењу. Бриселски споразум је, како је подвукла, и правни акт, а не само политички споразум којим Влада укида институције државе Србије на Косову и Метохији, нарушава територијални интегритет земље и сопствене грађане препушта на милост и немилост лажне државе Косово. "Ако Уставни суд каже да Бриселски споразум није правни акт, на основу чега наши држављани на Косову и Метохији више не могу добити ни личну карту ни пасош Републике Србије и на основу чега је уведена царина на робу која се из остатка Србије преноси на Косово и Метохију", упитала је Рашковић Ивић. Нажалост, констатовала је она, Србија је постала држава у којој Уставни суд уместо да штити Устав постаје саучесник извршне власти у његовом кршењу и разбијању Србије.
Борислав Стефановић: Највећи успех ове власти је тај што цела јавност не обраћа пажњу ни на шта друго осим на голу егзистенцију Некадашњи шеф тима Владе Србије за технички дијалог с Приштином Борислав Стефановић оценио је да је чудно то што је Уставни суд одлучио да не расправља о Бриселском споразуму, с обзиром на то да су и његов извештај и тај споразум усвојен у Скупштини Србије. У изјави агенцији Бета, Стефановић је оценио да Бриселски споразум има јасне правне одредбе и да је "занимљиво" да га сада Уставни суд прогласи деклараторним актом. Према оцени Стефановића, то је последица ситуације у којој премијер Србије Александар Вучић има "пуну институционалну и ванинституционалну контролу" свега у држави. Стефановић, који је и посланик опозиционе Демократске странке, указао је да је слично објашњење о Бриселском споразуму, као и Уставни суд, својевремено изнео и министар правде Никола Селаковић. "Тиме је Селаковић, на неки начин, прекорачио овлашћења и зашао у домен ексклузивног права Уставног суда и то се може читати као притисак на суд и давање смерница како да одлучује", рекао је Стефановић. Он је, међутим, рекао да то више никоме није битно. "Нова власт је успела у потпуности да цела јавност не обраћа пажњу ни на шта друго осим на голу егзистенцију. И то је највећи успех ове власти", рекао је Стефановић.
Прочитајте још:Шешељ за руску телевизију о Путину, Вучићу и НемачкојУ скупштини почела расправа о предлозима закона НБС
Извор: Танјуг, Бета, Политика