Најновије

Кијев се наоружава за велики рат са Русијом

Прексиноћ сам на телевизији трећи пут одгледао амерички филм „13 дана”, са Кевином Костнером у главној улози. Велика ракетна криза око Кубе 1962. године, Совјети су тајно допремили и инсталирали на Кубу ракете СС-4 с нуклеарним бојевим главама, које до Вашингтона стижу за мање од пет минута. Председник Џон Кенеди ризиковао је нуклеарни рат са Совјетским Савезом, али је криза ипак решена договором, Американци су скинули поморску блокаду Кубе, обећали да је неће напасти и најавили Москви да ће за шест месеци повући ракете „јупитер” и „тор” из Турске, док су Совјети заузврат повукли ракете СС-4 са острва. Свет је током тих 13 дана 1962. године био на ивици атомске катаклизме, САД су одлучно показале да у својем дворишту, у својој интересној сфери, неће дозволити ракете противника. Пише: Мирослав Лазански
Лазански (Фото: Јутјуб)

Лазански (Фото: Јутјуб)

Да ли би Вашингтон и данас поступио на исти начин, када би, рецимо, Русија одлучила да на територију Кубе допреми и инсталира ракете које до Вашингтона лете пет минута? Апсолутно сам сигуран да би Америка урадила исто што и 1962. године, јер када противник има ракете на пет минута лета од ваше престонице, онда немате никакву слободу политичке или дипломатске акције. Вама је пиштољ прислоњен уз главу, ви сте уцењени. Председник САД Барак Обама коначно има шансу да оправда Нобелову награду за мир коју је добио. Има шансу да заустави процес који неизоставно иде ка рату у Европи. Има шансу да заустави беспотребно и сулудо ширење НАТО-а на постсовјетском простору, да заустави излазак НАТО-а скоро на све руске границе, да обузда бирократско-милитаристичку олигархију у Бриселу, која у експанзији савеза и чувању својих фотеља види свој једини смисао постојања. Кажу како је суверено право Украјине да изабере хоће ли ући у НАТО или неће. Како то да Куба није имала суверено право да изабере хоће ли или неће имати на својој територији совјетске ракете? Америка није дозволила совјетске ракете на Куби, Русија треба да дозволи америчке ракете у Украјини. Совјетске лете пет минута, америчким из Украјине до Москве треба и мање од пет минута. Запад већ дуже време гура Русију иза зид. Москва више нема где да се повлачи, ствари полако иду преко ивице кад повратак више није могућ. Русија је тражила да, заједно са САД и НАТО, учествује у изградњи и управљању америчким антиракетним штитом у Пољској и Румунији. Одбијена је. Онда је Русија затражила да САД и НАТО писмено гарантују да амерички антиракетни штит није уперен против Русије. Русија је одбијена, не желе да дају гаранције, чак ни на обичном папиру. Желе и траже да им Руси верују! Директно лажу Русе и још им се смеју у лице. У америчким базама у Румунији и Пољској биће стациониране америчке ракете које, наводно, могу да пресрећу иранске и севернокорејске интерконтиненталне пројектиле. На страну то што ни Пјонгјанг ни Техеран још немају ракете таквог домета, на страну то што географија каже да, када би Северна Кореја гађала ракетама територију САД, учинила би то преко Пацифика, а не преко кинеске или румунске територије. У америчким базама у Пољској и Румунији биће смештени пројектили који могу да обарају руске интерконтиненталне ракете копненог базирања већ у почетној фази лета, одмах по лансирању. Тиме је обезвређен и практично девастиран руски систем нуклеарног одвраћања базиран на интерконтиненталним пројектилима копненог базирања. Осим тога, америчке ракете у базама у Пољској и Румунији биће модуларног типа, за мање од десет минута на лансерима се уместо ракета-пресретача могу поставити офанзивни пројектили за гађање градова или индустријских центара. Лансери могу да испаљују и једне и друге врсте ракета. У тој ситуацији Русија нема ефективну моћ ни првог ни другог ракетног нуклеарног удара копненог базирања. Тиме се Москва доводи у ситуацију да нема слободу политичке и дипломатске акције. Има пиштољ прислоњен уз главу. Базе за тај „пиштољ” дали су Пољаци, који свој нови западни идентитет граде на изразитој русофобији, и Румуни, који сањају велику Румунију, односно уједињење с Молдавијом. Румуни, чији су војници у Другом светском рату заједно с Вермахтом освајали Крим, па су тамо румунски војници на споменик чувеном руском адмиралу Нахимову истакли румунску заставу, на згражавање чак и официра Вермахта, јер се барем споменици поштују. Руси такве ствари никад не заборављају, немачка опсада Стаљинграда пукла је управо на делу фронта који је држала румунска армија. Кад је Запад одбио све понуде Русије око ракетног штита у Европи, Москва је одлучила да америчком ракетном штиту у Румунији и Пољској одговори распоређивањем својих ракета „искандер” на Криму и у области Калињинграда. Војно сасвим логични потези. Са Крима најновије верзије „искандера” могу да досегну Румунију, из области Калињинграда покривају део Пољске.
Прочитајте још:Oткуд је баш сад наводно решен злочин у Штрпцима?Признати ил` не признати, да смо признали?
И сад, после свега, амерички Конгрес усваја предлог закона о новим санкцијама Русији, уз истовремена овлашћења председнику Обами да пошаље Украјини војну помоћ у износу од 350 милиона долара. Спирала конфронтације се затеже, Кијев се наоружава и спрема за велики рат против Русије. Јастребови са Капитол хила то подржавају, НАТО звецка оружјем на границама Русије. Москва тражи гаранције од Брисела да Украјина неће улазити у НАТО, Брисел одбија да пружи те гаранције. Статус војне неутралности обезбедио би Украјини повратак Донбаса у њене границе.Без војно неутралне Украјине, без стратешког компромиса с Русијом, Европа клизи у рат. На овим страницама 2007, одмах после чувеног говора Владимира Путина у Минхену, написао сам да долази фаза новог хладног рата. Скоро да нико није веровао. Извор: Политика

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА