Правда

"Мандат судија јесте да утврде да ли је одређена особа крива ван разумне сумње према закону и на основу доказа. Да је једина улога судија да осуде, живели бисмо у свету у којем би свака особа оптужена за злочин аутоматски била крива.Такав свет није оно што мислимо када кажемо - правда", објашњава Мерон.

Он је напоменуо да правна питања у вези са предметом "Шешељ", укључујући његово привремено пуштање на слободу, спадају у надлежност Претресног већа Трибунала које поступа у том предмету те да, као председник, нема и не сме имати било какву улогу у вези с тим питањима.На питање да ли се боји да ће Шешељ успорити процес обнове регионалног поверење који је Трибунал почео, Мерон је одговорио да успешност успостављања мостова између држава и народа на Балкану зависи од лидера и друштвених заједница у том региону.

"То су комплексни процеси које не могу диктирати спољни фактори, већ морају доћи изнутра у тим заједницама", нагласио је председник Трибунала.Говорећи о заштити сведока, он је рекао да је то за Трибунал од највеће важности и подсетио да тај суд примењује бројне заштитне мере, а организује и релокације у најозбиљнијим случајевима.

Упитан да ли ће Трибунал бити приморан да ради и након 2017, за када је најављено да ће бити затворен, Мерон је рекао да ће Трубунал бити затворен након што заврши свој преостали правосудни посао и предузме административне кораке, попут расходовања преостале имовине."Почетком 2015. преостаће четири првостепена и пет другостепених предмета, али се крајем те године очекује да ће се тај број смањити на само један првостепени и један жалбени поступак. У овом тренутку очекује се да ће последња пресуда - жалбена пресуда у предмету 'Прлић и други', бити изречена половином 2017.", каже Мерон.

Он наводи да је свестан критика да је Трибунал спор и скуп, али напомиње да се мора имати у виду да је врста предмета који се воде пред Трибуналом потпуно другачија од оних који се воде пред националним судовима, при чему се већина суђења која су у току односе на оптужене који су касно ухапшени, попут Караџића, Младића и Хаџића.Мерон истиче и да судије не могу бити подложне спољним утицањима, популарним перцепцијама или критикама, предлошцима о нечијој кривици или личним ставовима, те да "правда јесте и мора остати слепа на све то".

Упитан да ли верује да ће жртве наћи свој мир и утеху у пресудама које је Трибунал изрекао, Мерон је изразио наду да ће временом чак и оне жртве које нису задовољне одређеним одлукама схватити да поштовање владавине права захтева да прихватимо не само правосудне одлуке с којима се слажемо, већ и оне с којима се не слажемо.Говорећи о Механизму за међународне кривичне судове који има мандат да извршава одређене кључне функције Трибунала након што он буде затворен, Мерон каже да ће Механизам имати јурисдикцију над свим жалбеним поступцима на пресуде изречене после 1. јула 2013. "То укључује евентуалне жалбене поступке проистекле из актуелних суђења која се воде пред Трибуналом у поступцима против Радована Караџића, Ратка Младића, Горана Хаџића и Војислава Шешеља", прецизирао је он. Он је, такође, рекао да је Трибунал престао с подизањем нових оптужница у вези с наводима о ратним злочинима и међународним злочинима 2005. године, а да Механизам нема мандат да сам подиже оптужнице, те да је на судовима у БиХ и другде у региону да обезбеде позивање на одговорност.

Према Мероновим речима, Трибунал је лоцирао сваку од 161 особе против којих је подигао оптужнице, што је рекорд, али мандат Трибунала никада није био да суди свима који су осумњичени за ратне злочине почињене током сукоба у бившој Југославији."Велики део одговорности за кривично гоњење таквих предмета јесте на локалним судовима у региону. Национални правосудни системи све више раде на том задатку", закључио је председник Хашког трибунала у интервјуу "Дневном авазу".

Извор: Танјуг