Вангова изјава у Бангкоку имала је моментално дејство на московској валутној берзи – првој на којој је кинески јуан званично изашао у међународну размену. Рубља је ојачала 3,1 одсто у односу на амерички долар, због обновљеног поверења инвеститора да постоји начин да Русија избегне омчу западних санкција. Колико крајем прошле седмице, одмах иза годишње конференције за штампу руског председника Владимира Путина, портпарол кинеског министарства финансија Кин Ђанг поручио је да два кључна овогодишња споразума Кине и Русије – о тридесетогодишњој енергетској сарадњи (тежак око 400 милијарди долара) и о трогодишњој замени валута мимо доларског обрачуна (номинован на око 24 милијарде долара, са могућношћу увећања и продужења) – нису угрожена. Два споменута споразума обрачуната су иначе искључиво у рубљама и јуанима, у складу са објавом Москве и Пекинга још 2010. године да ће ради заштите домаћих економија настојати да се окану употребе америчких долара у међусобном пословању и уместо тога окренути се својим валутама. За сада је неизвесно да ли је данас дошао тренутак да Русија и Кина активирају октобарски валутни аранжман, један од 28 сличних које је Пекинг у међувремену већ потписао са државама широм света. Кина је у октобру у оквиру програма директне замене валута Аргентини обезбедила 2,3 милијарде долара, у новембру је Венецуели, по истом принципу, позајмила четири милијарде долара…
Русија и Кина не воде разговоре ни о каквој финансијској помоћи, објавио је Дмитриј Песков, портпарол руског председника Путина 20. децембра. Ипак, неодређена најава шефа дипломатије Ванга о спремности Кине да помогне Русији, ако затреба, обнавља дебату о могућим међународним финансијским амбицијама државе са око 3.890 милијарди долара девизних резерви. Владимир Путин је недавно проценио да ће Русији бити потребне две године да изађе из текућих невоља и да су западне санкције тек 25–30 одсто руских проблема. Одсечена од западног финансијског тржишта, Русија ће ипак морати да враћа повелике спољне дугове. Одлучан да Русију економски сапне санкцијама и финансијски изолује, Запад чини се тек почиње да уочава нежељене последице таквог приступа. „Кина постаје све издашнији зајмодавац у крајњој инстанци за велики број финансијски осиромашених држава широм света, нудећи им из геополитичких разлога све издашнију подршку у јуанима. Пекинг на тај начин почиње да представља могућег ривала ММФ-у и доларском свету, са битним квалитативним преимућством. Док ММФ уз доларске кредите које нуди захтева строге реформе, Пекинг не истиче сличне захтеве”, упозорила је јуче агенција Блумберг. Пекинг ових дана поново истиче значај стратешког партнерства са Москвом. Почетком миленијума Русија је увозила кинеску робу за мање од милијарду долара, док је извоз био шест пута већи. Суфицит се у међувремену претворио у дефицит. Русија је лане из Кине увезла робу у вредности од 56 милијарди долара, док је извезла за 40 милијарди. Лане је осам одсто трговинске размене Кине и Русије обрачунато у јуанима и рубљама, што је четири пута више него 2012. године.
„У ери појачаних геополитичких тензија на југозападу Азије, Кини не одговара ослабљена Русија”, процењују ових дана кинески медији. Уколико Пекинг ипак постане руски зајмодавац у крајњој инстанци, Кина би стекла прилику да додатно искаже снагу своје валуте у међународној арени, признају западни аналитичари. Финансијско-економска криза Русије, према процени Светског економског форума из Давоса, једна је у низу „трансформационих помака” у предстојећих 12–18 месеци. Уколико би Кина јуанима санирала дугове Русије, био би то први случај такве врсте ангажовања Пекинга у глобалној финансијској арени. Платежна моћ Кине и широки излазак на међународну политичку, економску и финансијску сцену мењају глобални пејзаж, процењује Светски економски форум у извештају за 2015. годину.
Прочитајте још:Пајтић: ЕУ нема алтернативу!
„Идеја да САД и Европа контролишу цео свет почиње да се мења. Кина ће наставити да трага за начинима да у наредним годинама прикаже своју економску снагу”, преносе западне агенције. Силовити продор јуана на међународно финансијско тржиште – којим од краја Другог светског рата суверено доминира амерички долар (70 одсто глобалне трговине и целокупни промет злата и нафте обрачунава се у америчкој валути) – делује као једна од неизбежних последица економског јачања Кине и слабљења дугогодишње позиције САД као једине глобалне економске силе. Средином 20. века, тачније 1950. године, 29 одсто светског становништва живело је у Кини, док је њен удео у економској производњи (по паритету куповне моћи) износио пет одсто. У то време у САД је живело осам одсто светског становништва које је стварало 28 одсто светске производње. САД су данас најача економија света, а Кина је одмах иза Америке. Финансијском изолацијом Русије доларски свет дао је Кини прилику за нови соло-продор јуана и судбоноснозаобилажење америчке валуте у финансијској арени света. Извор: Политика (Тања Вујић)