Правда

Пројекат ће бити покренут 1. јануара под палицом професора Универзитета Тел Авива Амита Гефена, једног од водећих светских стручњака из области инжењеринга ткива, наводи се у саопштењу фондације достављеном Танјугу. Тим стручњака израдиће студију изводљивости о производњи вештачких пилећих прса, уз предлоге могућих решења и детаљне импликације њихове реализације. Вештачко месо не захтева гајење животиња у претрпаним индустријским фармама нити њихово клање, а има и значајан еколошки фактор, будући да се верује да би месо произведено у лабораторији могло да смањи емисије гасова који у атмосфери стварају ефекат стаклене баште, као и употребу воде и земље. Такво месо производи се у стерилном, контролисаном окружењу из ћелија узетих из живих животиња. Те ћелије се потом инкубирају у серуму који садржи амино киселине и неорганске соли и подстиче метаболизам и раст ћелија. Након свега неколико дана, формира се танак слој мишића, идентичан оном у месу које се данас конзумира. "У светлу раста популације и прогноза за будућност, човечанство мора да размотри одрживије моделе производње хране, који ће пружити алтернативе за традиционалне начине које сада користимо. Инжењеринг ткива може да понуди такве алтернативе и то је оно што ћемо истраживати у оквиру нашег пројекта", рекао је професор Гефен. За портал ППНС, краћи коментар изнео је генетичар, проф. др Миодраг Димитријевић са Пољопривредног факултета у Новом Саду. Према његовом мишљењу, ово је заправо месо добијено у "петри шољи" из културе ткива. Слично покушавају и са органима за људе. Видећемо како то иде код птица и сисара, али је код клонирања биљног ткива, на овакав начин, познато да може да дође до различитих мутација наследног материјала (сомаклонална варијација). Ако у фондацији могу да издиференцирају ткиво из ћелије, да не буде "месна маса", већ јасно издиференцирано ткиво (у овом случају пилеће груди), сасвим је јасно да иду полако ка добијању комплетног пилета из културе ћелије, што је огроман посао са неизвесним исходом. Идеја је да је свака ћелија тотипотентна и да садржи све информације за развој комплетног организма. Оно што није сасвим проучено и схваћено је какви су то механизми, који условљавају ћелијску специјализацију за поједина ткива и органе. Ако ово профункционише, биће могуће да људима без удова (примера ради) испровоцирају да поново израсте рука (као реп гуштера). Људске ћелије имају те "гуштерске" способности у мањој мери. Када дође до повреде, зарастање ране је заправо умножавање нових ћелија које попуњавају "рупу" и специјализују се за улогу оштећених ћелија. То је рудиментирана тотипотентност. Треба да се види, шта је то што код гуштера омогућава да се обнови цео део тела, а код људи то није могуће. То су јако интересантна истраживања.

Прочитајте још:Ево како је Сократ пре 2.500 година предвидео шта ће се све дешавати у Србији данас (ВИДЕО) Из фургона испало скоро 2 милиона долара, људи се грабили за шаке пуне новчаница! ЕУ: Националне владе нека саме одлуче о ГМО

Извор: prviprvinaskali.com