Правда

Између Божића и Нове године у Европи је мало ко на свом радном месту, али ће се у Србији радити и у државном и у приватном сектору. Одмараћемо, само на дане прописане законом - први, други и седми јануар, иако су се новогодишњи празници овог пута “наместили” идеално за спајање. Влада Србије дала је државним службеницима “вољно” само ова три дана. Истина, први и други јануар моћи ће макар да споје са викендом. У Влади је речено да одрђени  људи раде дан и ноћ, па ће врата Немањине 11 бити отворена и током празника. Слично је и у министарствима. - Званично, имамо три нерадна дана, али како је посла много, и тада ћемо морати да радимо - кажу у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Скупштини Србије темпо диктира Влада, тако да ће зависно од закона који стигну на усвајање правити и распоред рада. У јавном сектору спајања неће бити јер је из Владе стигла директива да је то забрањено, а приватници ће се углавном уздржати од спајања, зато што им се то не исплати. Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић, сматра да је спајање празника велики луксуз који Србија себи не може да приушти. Влада Србије дала је државним службеницима “вољно” само ова три дана. Истина, први и други јануар моћи ће макар да споје са викендом. Новостима је, међутим, у Влади речено да “њени челни људи раде дан и ноћ”, па ће врата Немањине 11 бити отворена и током празника. Слично је и у министарствима. - Званично, имамо три нерадна дана, али како је посла много, и тада ћемо морати да радимо - кажу у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Скупштини Србије темпо диктира Влада, тако да ће зависно од закона који стигну на усвајање правити и распоред рада. У јавном сектору спајања неће бити јер је из Владе стигла директива да је то забрањено, а приватници ће се углавном уздржати од спајања, зато што им се то не исплати. Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић, сматра да је спајање празника велики луксуз који Србија себи не може да приушти. Атанацковић је указао да треба подићи ефикасност рада, првенствено државне управе и јавног сектора за време празника и не дозволити њихово масовно спајање, јер то ствара много трошкова и општи пад промета, после чега се привреда до марта не опорави. - Добра страна спајања празника је што запослени добијају мали одмор који могу посветити породици, али и опоравку од свакодневног стреса - каже Ранка Савић, председица Асоцијације слободних и независних синдиката. - Позитивно је и што послодавци, који су у проблему и лошије послују, имају уштеду на енергентима. Савићева сматра да има много више негативних последица празновања. Једна од мана је и што запосленом, по повратку на посао, треба неколико дана да се прилагоди на послу после одмора, па му је продуктивност мања. - Послодавци губе, нарочито они у приватном сектору и зато ће они и ове године радити - објашњава председница АСНС. - Доскора, празнике је спајао јавни сектор и државна управа. Сада нисам сигурна да ли ће бити тако пошто је премијер најавио и рад за празнике. Ово није само наш “специјалитет”. Ми имамо погрешну представу да се у земљама ЕУ ради више него код нас. Разлика између њих и нас је у ефикасности рада, уређеној држави и много бољој организацији. Наш запослени на послу проведе више времена него радник у земљама ЕУ. Да ће приватни предузетници искористити само регуларне дане празника, по слову закона, потврђују и у фабрици и велепродаји текстила “Форма ВС” у Раковици. - Нерадни дани су само први и други дан нове године, а већ трећег и четвртог ћемо редовно радити - кажу у “Форми ВС”. - Никад не спајамо празнике, јер нам се то не исплати. У том периоду радимо годишњи попис.

Прочитајте још:Економско самоубиство: Антируске санкције затвориле 1.900 компанија у Италији!Меркелов под оптужбама за ширење десног екстремизма у Немачкој

Нерадно ће бити само у појединим приватним фирмама, које су у томе нашле рачуницу. Многи су чак запосленима забранили да између празника троше дане годишњег одмора, како не би било спајања и мини годишњих одмора. Ни у другим државама спајање није регулисано законом, али је уобичајена пракса и заснива се на договору запослених и послодаваца. Законом су загарантовани само дани на сам празник, а остало је ствар договора. Тако у Француској између Божића и Нове године већина се одмара. Током целе године раде 7,5 сати дневно, уместо 7, колико је прописано законом, па тако скупе неколико слободних дана које користе на крају децембра. И Италијани који раде ових дана прави су изузетак, како у приватном, тако и у државном сектору. Од 24.12. до другог јануара спајају готово сви, а има и оних који се у канцеларије и фабрике не враћају ни до седмог јануара, јер дан пре славе национални празник Бефану. И у Немачкој многи спајају толико, само што они на наш Бадњи дан славе Три краља. Празнике ће спајати и Руси, па ће на посао тек после Божића, осмог јануара. И Словенци могу да се одмарају на крају децембра, али су им мало строжа правила, па сав посао мора да се одвија уобичајено, а колеге да се договоре ко ће се одмарати. Ти дани не одбијају се од годишњег одмора. Извор: Новости