Правда

1.Са којим разлогом сте приведени и ако би сте могли у кратким цртама да нам опишете шта се десило? Цео догађај око мог привођења у јавности је мало другачије интерпретиран од онога што се десило у стварности. Ја нисам ухапшена, нико ми није ставио лисице на руке у шест сати ујутру , нити ме је ико малтретирао. Десило се да су заиста врло рано, пре седам изјутра позвонили двоје инспектора из одељења за високотехнолошки криминал, показали ми налог за претрес али и само њихово појављивање у зору док су моја деца и супруг још увек спавали је узнемиравајуће. Морам да признам да су ипак били врло љубазни и ја сам донекле њих и разумем, јер су и они дошли по нечијем налогу. Излепили су мој рачунар, запечатили га и ја сам заједно са њима отишла у станицу. Ту сам дала изјаву  да ја јесам написала спорне чланке о Циганима, и да је моја критика уперена ка властима и њиховом односу према нама, њиховим примарним грађанима који смо их  довели на позиције (ја нисам) са којих нас малтретирају и уништавају наши земљу, а не против Цигана који узгред и нису криви због своје судбине. То распиривање мржње долази управо преко званичних органа. Рецимо пре неколико дана била је додела пакетића деци циганске народности од града Београда, док су наша деца ускраћена за ту привилигију. Зар наша деца не заслужују пакетиће, да ли су они мање важни? Колико родитеља српске националности може деци да приушти пакетић? Ко ту сада ствара раздор и мржњу? Ја која сам само указала на непоштен став према нама или власт која се тако опходи према својим грађанима, али и свим осталим нециганским мањинама. Против мене је поднета кривична пријава за ширење расне, верске и националне мржње и нетрпељивости и то од стране врло контраверзне особе, извесне Невене Петрушић. Коју колико сам схватила до сада, јер су ми се јављали и Цигани који не желе да буду Роми, јер још увек не знају циљ стварање те вештачке нације која узгред нема ни први од постулата националности односно матичну државу, чак ни они не воле. Јер се већ годинама провлачи кроз медије, углавном црну хронику где се детаљно објашњава како је и на шта трошила новац намењен мањинама. Од опремања своје канцеларије па до лускузних путовања. 2.Када сте приведени због текста о привилегијама за Роме, како сте се изјаснили у полицији, и да ли су за неки одређени део текста инистирали да је споран?  Изјаснила сам се да нисам крива,да нисам ни знала да је забрањено писати истину и да то подлеже кривичном делу. И наравно признала сам "злочин". Тражили су ми да док траје истрага уклоним текстове са сајта Васељенске и Српског културног клуба, што сам ја и урадила. Не мислим ја да они, полиција, сматра да је ту ишта спорно, али као што рекох они само раде свој посао. Повереници која је поднела пријаву против мене, уколико је прочитала чланке, несумњиво је да је све спорно. Верујем да је и само помињање и тумачење споразума о реадмисији врућа тема. А о бројкама које се из дана у дан померају да не говорим. Погледајте само реакције "бораца за људска права" и агресивних феминисткиња на текст новинарке из Политике која је писала о званичним статистикама, не неким набацаним бројкама, где се јасно види да је наш наталитет у дубоком паду у односу на циганску популацију где свака Циганка већ у 18 години има најмање једно дете. Одмах се дигла та наводно брижна, квазикорективна структура да осуди такво порођење и потражи неку скривену поруку која би имала контекст чистог фашизам. Нису ли новинари сви групно осуђени и то од удружења новинара јер су поменули народну припадност два малолетника који су напали Рашу Попова. Дакле, дошли смо до тога да се народна припадност не сме износити у случају да је осумњичени или окривљени Циганин, сем уколико је вест афирмативна онда има везе што је неко Циганин и тада је то врло битно нагласити. Тако да су моји чланци, упозорење над којим се ваља замислити и нису никаква теорија завере, већ су засновани на чињеницама. Друга је ствар што они покушавају те чињенице да сакрију и свакога ко проговори о томе окарактеришу као фашисту, јер најлакше је некоме прикачити етикету. 3.Где видите границу између слободе говора и онога што се назива говор мржње? Основни проблем наше земље је што се сваки национални пројекат или било какав вид патриотизма осујети у старту, а појединац или група етикатирани или девалвирани на неки други начин. Зато се граница између слободе говора и говора мржње изгубила, добила је исти смисао, малтене међу простим пуком који гута све што стигне националиста, фашиста, нациста, родољуб, патриота - за њих то су све синоними. Неки медији су рецимо келтски односно источни крст окарактерисао као нацистички знак,што је ван сваке памети. Келстки крст имамо уклесан на српским средњовековним манастирима, његов смисао и значење је у потпуној супротности од онога како они поимају као нацизам. Када све ово врло сажето имамо у виду, онда је јасно да ће се сваки вид исказивања љубави према сопственој земљи и народу, или уопште било какво упозорење да је држава на кривом путу, бити окарактерисано као говор мржње. Медији, манипулација, пропаганда су дефинитивно њихово најмоћније оружје.  И ми и они имамо могућност да уочимо ту разлику, није она тако блиска како они желе да је преставе, али простом пуку кроз гебеловске методе манипулације масама та јасна разлика не значи ништа, не виде је. Ја рецимо ни на који начин нисам нисам позивала на насиље над било киме, нити сматрам да се ишта могло протумачити као говор мржње. То што су чињенице које су изнете у мојим чланцима сирова необрађена истина и наша реалност, која по њима не треба да дође до ширих маса говори у прилог томе да су они, ова окупациона групација заправо ти који шире мржњу, нетрпељивост и чак и позив на насиље над нама уколико нисмо довољно послушни робови. Закључак је да смо ми ти који су дискриминисани, обесправљени, опљачкани и још презадужени да би се помогло онима због којих се ми пљачкамо и даље. 4.Како видите улогу такозваних НВО организација и њиховог деловања по ова два питања (говор мржње и слобода говора). У једном скупштинском обраћању Зоран Красић је рекао : Никада није било више бораца за права, и никада није било мање права! Ја ту реченицу често волим да употребим јер је она већ годинама на жалост тешка истина. Од када су се почетком овог века појавили сви ти силни борци за људска права, ми смо постали обесправљени . За основна права не можемо да се изборимо, заправо они иду до тих граница да оно нешто што је уобичајено, нормално, природно попут дисања уобличе у некакво право. Ево мој лични пример. Инспектори ми објашњавају да они раде само свој посао, што је у реду,aли због једне "боркиње за људска права" мени је одузето право на рад и зараду. Дакле ја сам публициста, писац, новинар, како без свог средства за рад, рачунара немам начин да зарадим основна средства за живот и тако намирим државне лопове да би они тај мој новац дали неким другим или можда истим "борцима за људска права" да наставе своје делатности и тако неком другом под велом "људских права" одузму његова права.  Паклени један круг који има за циљ обесправљивање свих Срба, посебно оних који још увек имају способност коришћења ума. У овом овако успостављеном систему, за који ја већ годинама говорим да само на око делује анархистички и без уређења, а који је заправо врло добро конструисан да намирује потребе оних који су га још четрдесет и четврте успоставили, није чудно што смо ми Срби, или уопште било који нормалан становник наше земље који ради за њене интересе потпуно обесправљени. Можете ли да замислите да нека од жена у црном или било која друга особа из западних НВО које ведре и облаче Србијом одговарају за нешто слично? Ми смо вероватно једина земља на свету која има толики број организација чији је циљ подривање државних интереса и разбијање земље изнутра. Како неко нормалан може да призна за икакву вредност промоцију абортуса, легализацију геј бракова, форсирање приче да смо геноцидан народ и посебно ту тзв позитивну дискриминацију, која иначе стоји и у Уставу Србије, истовремено порицање српских жртава и самоиницијативни пут ка признању Косова и Метохије.

Прочитајте још:Ухапшена Весна Веизовић због писања чланка о претераним привилегијама за РомеПогледајте зашто Руси хрле да се доселе у Србију

На прошлој геј паради видели смо неколико плаката са патријархом Иринејом и блаженопочинувшим патријархом Павлом у крајње скандалозном фотошопу. Нико од мноштва поверника није реаговао због овог отвореног напада на СПЦ. Ево још један последњи и одличан пример двоструких аршина тих поверника. Летос се дигла кука и мотика због кампа који је одржан у оквиру „Истински српске православне цркве“. Дечица и родитељи неколико дана боравили су у природи, сем што су уживали на чистом ваздуху, здравој храни имали су и вежбе преживљавња. Такви кампови иначе постоје у Русији годинама уназад и финансирани су од стране руске православне цркве и расијанских власти. Међутим, код нас су медији подивљали пред опасности да би неке генерације могле да израсту у нормалне људе, отргнуте свакодневници и испирању мозга, па је монаштво оптужено за злоупотребу деце... Након свега, адвокат који је заступао монаштво, Владимир Рајић послао је допис поверници Петрушић  која је и мене оптужила захтевајући од ње да казни новинаре због некоректног извештавања, због ког су и деца и породице деце имали касније проблеме. Оптужбе је одбацила, а образложење се састојало у томе да :  „новинар има право на слободу мишљења и извештавања која представљају претеривање или провокацију. “ 5.Који су тренутни резултати „позитивне“ дискриминације у Србији и у свету, и како видите ефекте позитивне дискриминације на будућност? Ту реч позитивна дискриминација треба преиначити у дискриминација Срба, јер то је њено право значење. Већина тих фраза је врло једноставна, али их намерно увијају - јасно је и зашто. Практичан ефекат дискриминације Срба имамо свуда око нас. Неколико хиљада нелегализованих објеката предвиђених за рушење и још више Срба који ће остати без једва стеченог крова над главом, јер с обзиром где живе јасно је да немају и за легализацију, а сигурно неће рушити њиховим финансијерима извесне нелегалне, бесправне и без дозвола саграђене објекте, као што им ни милионске(у еврима) порезе не наплаћују. Стотине дивљих насеља широм Београда, предвиђених за рушење али са одређеним роком, а тај рок значи да нема рушења док им се не обезбеди кров над главом, значи на десетине удомљених становника дивљих насеља ( а ја нећу да улазим у то ко су становници тих дивљих насеља). На хиљаде деце широм Србије, одличних ученика који немају ни за један оброк дневно, а камоли могућност да студирају и једног дана можда постану неки нови Никола Тесла. Са друге стране на хиљаде деце становника дивљих насеља који примају стипендију само да би присуствовали настави, а касније и бесплатно школовање на факултету, дом , превоз,  све ради интеграција у политички живот Србије ( ја нећу улазити у то ко су та деца, ипак су то само деца). Што се тиче осталих земаља, ма колико са стране деловало да имају проблеме, они те проблеме решавају у сарадњи са својим властима. Не под светлима јавности али их реше. Захваљујући пре свега том фамозном споразуму о реадмисији, који би требало да је обавезно штиво сваког грађанина Србије, решење проблема већине европских земаља са азилантима, Циганима и свима онима које они буду сматрали непожељним наћи ће у нашој земљи. Сведоци сте и сами протеста који се дешавају у Немачкој и који се шире, наводно против исламизације, а заправо су уперени против свих непожењних азиланата. У Великој Британији имате градске патроле које су оранизовали грађани у  коорадниацији са полицијом, ту је Италија која је недавно предложила да се чак и градски превоз одвија одвојено, у Француској је полиција лично учествовала у паљењу дивљих насеља и протеривању Цигана из своје земље (где су ти Цигани данас). Са друге стране ми тим Циганима који су сметали Европској унији намирујемо у сваком погледу на рачун нас. То вам је савршен пример у пракси како од Срба направити будале пред целим светом, и ако се неко  још усуди да изнесе ове чињенице оптуже га за говор мржње. Извор: Правда