Природни резервоари Србије имају у резервама око 14 милиона тона нафте и гаса, али се процењује да наше тло лежи на четири пута више "црног злата". Залихе нафте расту сваке године, као и годишња производња. Тако смо пре четири године из земље вадили 650.000 тона, а у 2014. - скоро дупло више.
Ипак, "црно злато" у новчанице не "излива" директно држава Србија. Сва нафтна налазишта којима располаже НИС у земљи и свету, припадају руском Гаспромњефту. Наша земља, приватизацијом 51 одсто НИС-а, има право само на три одсто рудне ренте, којом наплаћује вађење природног блага са своје територије. "Од укупно 14 милиона тона резерви, не можемо рећи колике су тачне резерве нафте, а колике гаса, јер пре него што извадимо енергенте из земље, не знамо у шта ћемо их претворити", каже Љубинко Савић, саветник Удружења за енергетику у Привредној комори Србије. "Геолошке резерве, што су наше дугорочне залихе, су око 50 милиона тона. Мада имамо залихе којима можемо да се снадбевамо, већински власник НИС-а одређује где ће се вршити истраживања и ископине. Различите процене стручњака иду и до 170 милиона тона неоткривене нафте на нашем подручју, али бројка од 50 милиона тона јесу потврђена истраживања", рекао је Савић. Србија годишње потроши најмање 2,2 милиона тона нафте, а из нашег тла извади се око 1,1 милион тона за годину дана, не рачунајући оно што НИС извуче у Анголи. Засада су највећа налазишта смештена у Војводини и у Пожаревачкој депресији, од Неготина, преко Централне Србије. Истраживања се раде у околини Краљева, Пожаревца, Неготина, Јагодине и у региону Мачве. Како би се нафта експлоатисала што савременије, НИС је отпочео процес набавке јединственог софтвера, који ће унапредити истраживање енергената у Панонском басену. "Петромоуд је врхунски софтвер за нумеричко моделовање басена", каже Иван Дулић, руководилац Службе регионалне геологије у Научно-технолошком центру НИС-а. "Прву комерцијалну примену на Балканском полуострву имаће управо код нас. Вредност инвестиције у нови софтвер је више од 500.000 евра. Ово је стратешки пројекат првог реда. Требало би да резултате нафтно-геолошких истраживања учини знатно успешнијим и да ефикасно обезбеди повећање ресурсне базе компаније". Реализација овог пројекта ће трајати две године, а на основу анализе и интерпретације прикупљених геолошких података из Србије, Мађарске, Румуније и БиХ треба да се обави моделовање Панонског басена. На тај начин, стручњаци ће моћи да одреде и који су то најперспективнији региони за будућа нафтно-геолошка истраживања НИС. Према листи Ворлд факт бука из 2013. године, Србија се налази на 74. месту по доказаним резервама нафте. Прва три места заузимају Саудијска Арабија, Канада и Ирак, а од околних држава испред нас се налазе Румуни, који имају седам пута више нафте од нас. Више доказаних резерви имају и Италијани (око пет пута више), Албанија (око 2,5 пута), а Хрвати се налазе на једном месту испред нас. Иза нас су Аустрија, Мађарска, Бугарска, Чешка, Словачка и Грчка.
Прочитајте још:Саудијска Арабија и Америка у договору обарају цену нафтеПотера за нафтом: Кина први пут шаље војску у мировну мисијуИстренирао пчеле да препознају мирисе
Извор: Новости