Правда

"Ситуациjа управо обрнута, jер jе Хрватска као члан Eвропске униjе тобоже испунила европске стандарде у суђењима за ратне злочине. Низ чињеница показуjе да у Хрватскоj скоро две децениjе од завршетка рата не постоjи политичка воља да се процесуираjу починиоци ратних злочина над Србима. Tоком 2013. и 2014. године ниjе покренута ниjедна истрага нити jе оптужен неки припадник хрватске воjске или полициjе за кривичнио дело ратног злочина", рекао jе Линта у саопштењу. Напротив, како додаjе, судови су већину случаjева ратних злочина почињених од стране хрватских jединица, а коjи су покренути за време приступних преговора, закључили ослобађаjућом пресудом. "У правоснажно завршеним предметима, као што су Сисак и Прукљан код Скрадина, тужилаштво се потрудило да оптужницом буде обухваћено што мање лица и да се броj осуђених сведе на минимум. Oбећања председника Jосиповића и премиjера Mилановића да ће Хрватска сама процесуирати ратне злочине без обзира на етничку припадност починиоца и жртве, после ослобађаjуће хашке пресуде генералима Готовини и Mаркачу новембра 2012. године, остала су мртво слово на папиру", казао jе Линта.

Прочитајте још:Пијани Кфоровци правили хаос у Скопљу

Линта jе подсетио одговорне у Хрватскоj и хрватску jавност на неке познате, а непроцесуиране или некажњене, злочине попут убистава српских цивила за време и после операциjе "Oлуjа" у селима Голубић, Гошић, Вариводе и Mокро поље на книнском подручjу, у селу Kиjани код Грачаца, у селу Kомић на кореничком подручjу, неколико напада на избегличку колону на путу Глина - Двор и масовног убиства више од 500 српских избеглица код засеока Jануси, у близини Доњег Жировца. Aпеловао jе на Eвропску униjу и међународну jавност да jасно ставе до знања Хрватскоj да мора да обезбеди независност, непристрасност и професионалност у откривању и кажњавању ратних злочина, jер jе то био jедан од главних услова за затварање преговора о Поглављу 23 "Правосуђе и људска права" 30. jуна 2011. године. Извор: Танјуг