Правда

Данашњи станови не могу да се уреде на тај начин, атмосфера и сцена су другачије припремљени и опремљени. Ипак, неки од пратећих атрибута су остали како би казали да дани празновања не могу бити обични. Старински обичаји су се у нечему мењали, прилагођавали су се времену и простору у којем живимо. Нешто је, пак, остало недирнуто - јеловник. Последњи оброк на Бадње вече понавља се из године у годину. Припрема се непаран број посних јела. Обавезни су хлеб и со, риба пржена на уљу, салата од киселог купуса, резанци са орасима, туршија, мед, вино и пребранац. Свака намирница има симболично значење. Погача, риба, вино и со везују се за Исуса Христа, док мед треба да укаже на сласт вечног живота. Софра за Божић најбогатија је у целој години. Са почетком јела обично се устаје и ломи погача, то јест чесница. Окрећу је све руке у породици, а онда је ломе. Никако се не сме сећи ножем или било којим предметом од метала. Чесница се уноси и ставља на већ постављену трпезу. Неке куће не месе чесницу него василицу. После хришћанских обреда, који су се увелико изгубили и чије значење је скоро заборављено, домаћин узима у руке печеницу. То је печено прасе или јагње. Неко обогаћује трпезу ћурком, гуском или кокошком. Најстарији сече прасе или јагње од леве плећке, затим главу и део од ребара. После тога се чесница окреће, прелива вином и ломи. На божићном ручку треба да буду сви чланови породице. Добродошли су и најближи рођаци и пријатељи. Место ће се увек наћи и за намерника. Једно од обележја Божића је чесница или василица. Обе су посебне обредне врсте хлеба. Чесница се износи на већ постављену празничну трпезу, на дан Божића, а у њу се ставља златник или сребрњак. Сваки од укућана узима парче и загледа у њега не би ли нашао уметнуту парицу, која ће му обезбедити срећу целе године. Чесница у виду погаче меси се од једног килограма брашна. Може бити слана или слатка и прави се од киселог теста. У брашно се дода пола литра млека, 100 г бутера или маргарина, пола пакетића квасца, по две равне кашичице соли и шећера и два жуманца. Прво се у млако млеко ставе једна кашика брашна, шећер и квасац и чека да квасац надође. После се измеша преостало брашно са сољу, дода бутер исечен на танке листиће, па жуманца и надошао квасац. Тесто се добро обради рукама да буде глатко, па се склони на топло место да надође. Надошло тесто се још једном премеси и обликује у погачу. Од те масе одвоји се један део за прављење украса у облику кикица којима се уоквири погача. Неко на средину ставља и крстић од танких листића теста. Често се горњи део украшава и виљушком, која ће оставити вијугаве линије. На крају, на неколико места се избоде гранчицом бадњака. Обликована погача се пажљиво ставља у подмазану тепсију и премаже умућеним жуманцетом. Чека се још пола сата да нарасте, а затим се ставља у рерну.

Прочитајте још:Данас је Бадњи дан

Извор: Вечерње новости