Правда

Ако сте мислили да се о Николи Тесли тешко може написати нешто ново, погрешили сте, и то озбиљно. Да прича о једном од највећих научника свих времена није ни данас, готово 70 година након његове смрти, испричана, В. Бернард Карлсон лако ће вас разуверити ако узмете у руке његову књигу "Тесла – изумитељ електричног доба". Истрага о коренима Реч је о до сада најдетаљнијој и најтемељнијој биографији великог ума из Лике којој смисао није таксативно проучавање важнијих догађаја Теслиног живота већ покушај да се уђе у дубине његове личности и интелекта. И Карлсон то чини заиста добро, управо минуциозно, што су му омогућиле године истраживања оригиналних докумената из приватног и јавног Теслиног живота, већ како пише на полеђини тог заиста вредног рада, објављеног предкрај прошле године и на хрватском језику. Дубину је Карлсон постигао истраживањем Теслиних породичних корена, идеала који су га водили према тим великим открићима, а све стављајући у контекст времена у којем је научник живео. Заиста, и сами се осећате каквим Теслом који истражује Теслу, откривајући зашто је и данас тако интригантан, чак и у поглављима у којима ће аутор ући у дубље научне расправе око сваког, чак и мање битног, Теслиног изума. Прича је то о великом научнику, изумитељу, ексцентрику, шоумену, тешком радохоличару, али и коцкару и билијаристи. Све је то, откривамо, био Никола Тесла, а и много више од тога. В. Бернард Карлсон, професор технологије на "School of Engineering and Applied Science"и професор историје на универзитету Вирџинија, права је особа за изучавање Николе Тесле, па стога не чуди да је књига на Амазону проглашена једном од најбољих научних радова а номинована је и за награду "Royal Society Winton", иако већ чињеница да ју је у америчком оригиналу отиснуо "Принцетон Университy Пресс" говори довољно сама за себе. Дакле, аутор нас хронолошки у 16 поглавља води кроз Теслин живот бавећи се подједнако функционирањем личког учењака као особе и научника и његовим изумима. И тако, премда чињеница да су Теслин отац и ујаци редом били свештеници Српске православне цркве није ништа ново, аутор у њој налази корене Теслиног промишљања због којих је долазио до открића која су га прославила. Сам је Тесла, стоји у књизи, свој идеалистички приступ описао приликом доделе Едисонове медаље 1917. године. "Моја је метода друкчија. Не срљам слепо у конструкцију. Кад добијем идеју, одмах је почињем градити у сопственом уму. Мењам устрој, уносим побољшања, експериментирам, покрећем уређај у мислима. Мени је потпуно исто да ли погоним турбину у мислима или је тестирам у лабораторији. Исто је, резултати су једнаки. На тај начин, видите, могу брзо развити и усавршити изум не дирајући ништа. Кад допрем до тачке када сам у уређај убацио сва могућа побољшања која сам смислио, кад нигде не примећујем грешку, тек тада израдим тај финални производ свога мозга. Тако сваки пут ради како сам предвидио и мој експеримент даје потпуно планиране резултате." Према Карлсону, Тесла је такав идеалистички приступ делом обликовао и захваљујући свом религиозном пореклу. Он је од оца и ујака упио део веровања како је кроз Сина Божјег Реч или Логос све у Стварању обдарено неким темељним начелом. Православци верују да је Син Божји као Реч или Логос подстакао Теслу да у својим изумима трага за идеалом. Реч је о субјективној рационалности где појединац преобликује спољни свет у складу с сопственим унутрашњим идејама. Иза сваког изума мора да постоји неки идеал. Али, однос с оцем Милутином иде пуно даље од религије, занимљиво је да се мајци Ђуки књига обраћа кратко, може се издвојити Теслин цитат: "Мајка је била прворазредна научница и верујем да би створила велике ствари да није била толико одвојена од савременог живота и његових безбројних могућности. Изумила је и склопила све могуће алате и направе и ткала прелепе узорке из вуне коју је сама сукала..." Од мајке је Тесла задобио жељу да склапа различите ствари, а за електрицитет се, говори Карлсон, заинтересовао сасвим случајно, откривши како се обичним глађењем кућног мачка може створити нешто што му је отац описао као електрицитет. Милутин Тесла веровао је да ће се за Србе стање побољшати само ако успеју да сачувају традиције и ако створе сопствену нацију, одвојену од Аустријанаца и Турака. Врло интелигентан и образован човек, Милутин је био нека врста реформатора који је налазио начине да би побољшао свакодневни живот српског народа, наводи аутор. Прекретницу у односу младог Николе и његовог оца доноси смрт старијег и омиљенијег брата Дане којег убија арапски пастув којег је отац раније добио од турског паше. Родитељи, поготово Милутин, од туге не виде колико им обећава други син па и сам Тесла у једној биографији каже: "Све што сам хвале вредно учинио, родитеље је терало да још снажније осете губитак". Бег у машту и коцкање Никола је због тога слабо веровао у себе, а развија и различите опсесије које ће га прогонити цели живот и утицати на његове односе с другима. Али, у напетим односима у кући, млади Личанин бежи и у машту која ће у њему заправо развити менталне способности које ће му касније помоћи као научнику, нешто што Карлсон у књизи назива менталним инжењерством. Међутим, Теслина болешљивост натерала је оца да га ипак пошаље на школовање у Грац. Никола ће већ овде показати колики је потенцијал, али без успеха у настојању да побољша однос с оцем. Целе је прве године радио од три сата ујутру до 11 навече, недељама, празницима... Срушио је све рекорде, положио девет испита уз похвале професора да заслужује највише оцене. Тако поносан враћа се кући само да би наишао на нове очеве критике за које је убрзо пронашао и разлог – писма професора с гразерског Џоанеума, универзитета које је похађао, у којем моле оца да га удаље како се не би убио претераним радом. Да би савладао растућу антипатију колега, Тесла у другој години школовања почиње да се карта и игра билијар, пуши, да остаје до касно напољу... То га одводи у другу крајност, напушта школовање, сели се у Марибор где ради и – карта се.

Прочитајте још: Погледајте насловне стране листа „Шарли Ебдо“ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО)

Очева настојања да га одвоји од коцке нису уродила плодом, он због тога оболева и умире када Николу депортиованог због скитње из Марибора кући доводи полиција. Тесла, међутим, у Госпићу наставља с коцком, губи сав новац, а мајка не знајући више шта би са њим, даје му све што има да једноставно више нема шта да изгубити. То је Николу толико потресло да више никада није сео за карташки сто. Студије је наставио у Прагу, али ујаци ускоро више нису могли да наставе с финансирањем његових студија па он, у оскудици, одлази у Будимпешту где ће се коначно почети формирати Тесла каквог га познајемо данас. Теслин мотор направљен 1887.-1888. године Треба рећи да је Тесла упркос свим својим успесима ретко живео живот достојан своје репутације, у материјалном смислу говорећи. Такође, све време Никола Тесла бавио се визијом која ће га прославити, мотором на наизменичну струју. Не заборавимо, иако су до неких открића која ће омогућити тај велики изум неки научници дошли пее Тесле, према свему судећи он за те радове других није знао. Све је направио сам. У Будимпешти упознаје и једног од кључних људи у својем животу, Антонија Сзигетија кога описује као "изузетног изданка људског рода. Велика глава с квргом на једној страни и бледа пут чиниле су га изузетно ружним, али од врата надоле тело је могло да му служи као модел за Аполонов кип". Извор: Курир