Правда

Ризик је удворстручен ако је дечак обрезан до пете године, тврди и студија Статенс Серум института. Веза је, кажу они, у стресу који настаје као последица бола током обрезивања. Научници су своје тврдње базирали не узорку од 340.000 дечака које су пратили од 1994. године па до 2003. године. Дечаци из немуслиманских породица су такође у ризику да развију поремећај пажње с поремећајем хиперактивности (АДХД). Објашњавајући студију, професор Мортон Фриш са института у Копенхагену рекао је: "Закључак је донети и на основу комбинације открића да код животиња једна болна повреда узрокује животни стрес и да студија показује важну и јаку корелацију између земаља са неонаталним обрезивањем код дечака и преваленце такође дечака са аутизмом". Ово значи да перцепција бола дечака може да их искриви за цео живот, а карактеристика је честа међу децом с аутизмом. Близу 5.000 дечака, чије је здравље праћено због студије, су добили дијагнозу аутизма до девете године. Фриш је додао да "се данас сматра неприхватљивим обрезивање дечака без одговарајућег анестетика". "Међутим, ниједна од стандардних интервенција којима се умањује бол код обрезивања не елиминише исти сасвим а неки дечаци ће доживети обрезивање, веома болним", додао је. Он верује да ће ова открића, која су објављена у стручном часопису "Јоурнал оф тхе Роyал Социетy оф Медицине", убрзати друге научнике да наставе где је он стао у циљу да зауставе "повећани ризик од озбиљних неуроразвојних и психолошких последица". Међутим, његова открића су изазвала опречне реакције. Џереми Турк, дечји и адолесцентни психијатар верује да су резултати студије интересантни али додаје да их треба "пажљиво размотрити - и да се не могу закључити јасни докази из података", пише Дејли мејл. Слабост студије је, каже Турк, у томе што су рецимо многи случајеви аутизма нису примећени док деца нису постала старија и да има неколико случајева аутизма који се мимоилазе са подацима. Он је такође рекао да фактори у студији стварају "де фацто" везе и потпуно елиминишу могућност од спектра аутистичних поремећаја (АСД) које узрокују различите промене. Он мисли да је тврдња о "трауми из детињства" веома спекулативна. И други стручњаци су се сложили са Турком - Дејвид Кац са Универзитета Колеџ Лондон, каже да је "студија далеко од убедљице: корелација није једнака са узроком".

Прочитајте још:Болесни због сталног стреса

"Годинама уназад постоје покушаји да се повеже аутизам и аутистични спектар са богињама, заушкама, рубеолама што се показало као превара", рекао је он за Хуфф Пост. Он каже да постоји низ абнормалности у мозгу људи који пате од АСД-а а посебно постоји "јака генетска компонента". Са друге стране, Центар за контролу болести је почетком децембра предност дао обрезивању с тврдњом да добре стране преовладавају ризике. Њихова истраживања су базирана на петогодишњој студији у субсахарској Африци, где је обрезиовање дало додатну заштиту од ХИВ-а и ХПВ-а као и од инфекција уринарног тракта. Иако највише друштвени, етички и религијски фактори играју улогу у одлуци да ли ће до обрезивања доћи, званичници Центра за контролу болести верују да овај захват смањује могућност од узимања ХИВ-а за 60% као и да смањује шансе за одређене типове рака за трећину. Дебата у вези са овом темом, води се свуда у свету, а политички и религијски фактори играју главну улогу. Израел је ЕУ означио као расистички због напада на ову медицинску праксу, док се у земљама попут Норвешке размишља о забрани немедицинских циркумцизија. Извор: Б92