Правда

Статуси који су на „Фејсбуку” заштићени тако да само пријатељи могу да их виде, одмах су објављени под „јавно”, тако да сви могу да их виде – делиле се мапе са адресама центара у којима се прикупљала хуманитарна помоћ, бројеви жиро-рачуна владе у земљи и иностранству, из минута у минут су се објављивале фотографије и адресе оних који су остали заробљени у воденој стихији, али и слике хероја који су успевали да дођу до њих и пренесу их на сигурно. Ако је и било оних који су у друштвене мреже гледали као нешто што квари речник данашње младежи, нешто што је синоним за убијање доколице и површне односе (а за многе је „Фејсбук” и даље синоним за сајт „за упознавање”), овакве ситуације, као и убиство мале Тијане, поменимо и овај случај, доказале су да ту има много више него што се види на први поглед. У овим данима, „Фејсбук” и „Твитер” су мобилисали Србију, стизали до унесрећених пре него спасиоци, наводили чамце, преусмеравали помоћ из иностранства... Но, није увек тако... У данима када нема ванредних догађаја и ако не говоримо о политици, највећу пажњу друштвених мрежа изазивају скандали и афере у којима учествују јавне личности, спортски догађаји, брига о напуштеним и злостављеним животињама... – Постоји велика разлика између реаговања интернет јавности на „Фејсбуку” и „Твитеру”, као две водеће мреже код нас. То најбоље можемо видети по скорашњем примеру избора за најбољи твит године, који је своју главну промоцију и гласање заправо имао на „Фејсбуку”, где су дакле људи гласали за нешто што долази са „Твитера” – објашњава Жељко Субашић, оснивач и власник LBS Team агенције, која се између осталог бави аналитиком друштвени мрежа за онлајн пи-ар и дигитални маркетинг. Он је на „Фејбуку” и „Твитеру” познат као Последњи Скаут, а идејни је и творац TVITNI.ME servisa. Субашић каже да постоји велика разлика у занимању за неку вест између поклоника „Твитера” и „Фејсбука”, а теме које успевају да пробуде слично интересовање су углавном хуманитарне акције, којих смо на несрећу имали доста у протеклој години. – „Твитер” је много више окренут политичким темама, док се на „Фејсбуку” више пажње поклања дељењу садржаја, фотографија и видео-клипова. Оно што је занимљиво јесте да тема хуманости не прави разлику између друштвених мрежа, на њу су осетљиви сви људи на интернету. Треба имати у виду да је у Србији популација на „Фејсбуку” 10 пута већа од оне на „Твитеру”, међутим, неретко су односи дељења текстова са разних портала 100:1 у односу ФБ–Твитер – објашњава Последњи Скаут. С обзиром на то да је комуникација на „Твитеру” ограничена на 140 карактера, то људе тера на већу креативност у изражавању мисли, јер све практично треба рећи једном реченицом. – Ријалити емисије су подједнако заступљене на обе мреже, са освртом на коришћење опције hashtag, која се на „Твитеру” далеко више користи и самим тим окупља више људи око једне теме. За то је донекле заслужна различита политика приватности – док је на „Твитеру” све јавно, дакле величина статуса је видљива свима, већина корисника „Фејсбука” држи своје профиле закључане, тако да оно што постављају није видљиво јавно, нити доступно за коментарисање – подсећа Субашић. Скаут скреће пажњу и на још један детаљ – профиле, односно налоге познатих личности. Он каже да јавност одлично зна да ли налог води сам власник или то ради неко у његово, односно њено име. Политичари углавном имају читаве екипе које одржавају њихове фејсбук-профиле, док су на „Твитеру” људи углавном лично, мада се често крију под разним псеудонимима. Министар просвете др Срђан Вербић је, рецимо, пре уласка у владу, био активан твитераш, али је због бројних обавеза убрзо био приморан да „заћути”. Није одолео у једном случају: када је „Политика” на насловној страни објавила текст „Шта Вербић спрема српском школству”, министар га је пренео уз коментар „Не желим да се мешам у слободу медија, али џул је јединица за енергију”, алудирајући на једну реченицу из текста...

Прочитајте још:Најјефтинија паметна „нокија“ – 29 долара!

Текстови из нашег листа често се преносе и коментаришу на „Фејсбуку”, па се чак догађа и да се као ексклузивна вест пренесе да су изједначени мастер и дипломирани, иако је тај текст стар – најмање пет година. У овом случају, битан је био само наслов – који се попут пожара пре неколико месеци проширио „Фејсбуком”, а да је ретко ко погледао датум на крају текста, пише Политика. Ако се изузме прича око лажних и сумњивих доктората који су у току лета запалили друштвене мреже, највећу реакцију последњих месеци је изазвао поново „Политикин” текст о мушко-женским односима. Број дељења текста колегинице Катарине Ђорђевић пењао се на хиљаде из минуте у минути и изазвао поплаву коментара, али и нових текстова у којима су се разне познате и непознате личности обрачунавале са статистичким подацима који су изазвали побуну феминисткиња. Извор: Политика (Сандра Гуцијан)