Почетак нове године по јулијанском календару је спомен на обрезање Христово и празник Светог Василија Великог.
Православне цркве који време и даље рачунају по старом, јулијанском календару, а то су Јерусалимска, Руска, Српска, Грузијанска патријаршија и Света Гора Атонска, сутра прослављају Мали Божић или празник обрезања Христовог, затим спомен на Светог Василија Великог – једног од најобразованијих отаца хришћанске цркве, али и почетак нове календарске године.Празник обележен у црквеном календару црвеним словом, а у Богослужбеном уставу знаком великог празника (црвени крстић у црвеном кругу), што значи да је у првој од шест група у које су рангирани сви црквени празници у години – свету архијерејску литургију и благодарење за ново лето у београдској Саборној цркви. У ранг најзначајнијих хришћанских празника данашњи дан је сврстан захваљујући спомену на обрезање Христово, којем су у осми дан по рођењу подвргавана сва јеврејска деца. Како ни у чему не би био промењен Мојсијев закон, јер је Христос и сам говорио да није дошао на свет да поништи законе, Јосиф и Марија обрезали су Богомладенца и дали му име Исус, као што је анђео заповедио пре његовог рођења. Исус је јеврејско име и значи Спаситељ, а Христос је грчка реч и значи помазани или освећени. У нашем народу празник посвећен Обрезању Господњем назива се и Мали Божић, па се у многим крајевима на данашњи дан понављају неки обреди и радње својствени празновању Рождества Христовог. У неким крајевима, на пример, на сутрашњи дан спаљују се остаци бадњака. Као што се за Божић меси чесница, за Мали Божић се меси посебан обредни хлеб василица, у који се ставља зрневље многих житарица, бундеве, пасуља, бобице дрена –за здравље и метални новчић – симбол богатства и среће. С обзиром на то да је по јулијанском календару данас 1. јануар, а да се овог календара придржава још само део православних патријаршија, то данас неки православни народи славе почетак нове календарске године, која се назива јулијанска или православна. Данашњи дан неки називају и Српском новом годином. У нашем народу се верује да се данас не треба свађати, јер у противном људе ће целе наредне године „терати баксуз”, док се у неким крајевима верује да се данас посебно треба чувати да вас неко не превари. Трећи од данашњих спомена је празник Светог Василија Великог, крсна слава многих породица и неких еснафа, а у нашем народу се назива Васиљевдан. Слави се у спомен на једног од најобразованијих отаца хришћанске цркве, који је 15 година у Атини учио филозофију, реторику астрологију и остале науке пре него што је у тридесетој постао хришћанин. Иако је живео само 50 година, оставио је многобројна значајна дела: богословска, канонска, апологетска и службу која је по њему названа литургија Светог Василија Великог, која се служи на данашњи празник и још девет пута у години. Василије Велики био је 10 година епископ Кесарије у Кападокији, а упокојио се 1. јануара (по јулијанском календару) 379. године.
Отворен прозор и пуна трпеза
Тог дана не ваља се ни с ким свађати, јер ће људе целе године терати баксуз. На Косову се веровало да девојка која не може да се уда треба на Мали Божић да преноћи у туђој кући.На Мали Божић ваља спалити остатке бадњака. Када у поноћ сат откуца 12 пута, неко ће отворити прозор и уколико је година била лоша изговорити "било, не поновило се", неко ће помислити жељу или пољубити драгу особу. Има и оних који ће се потрудити да у нову годину уђу без дугова и поравнатих рачуна, а биће и оних који ће гледати да им буду пуни и новчаник и трпеза. У скорије време Српска нова година се прославља по свим начелима примљеним са Запада по којима се дочекује и Нова година 31. децембра: организује се славље у ресторанима или код куће, уз много јела, пића и пуцњаве, а у поноћ људи једни другима честитају и желе срећу у следећој години. Међутим, некада је овај дан у нашем народу имао дубље магијско и религијско значење, а неки од тих обичаја задржали су се до данашњих дана. Па тако, стари приповедају да ново лето ваља дочекати будан, а да неудате девојке гатају уколико желе да знају да ли ће се те године удати и за кога. Међу овим гаткама је посебно занимљиво гатање девојака у Босни: пре сванућа су, попевши се на таван, бацале своју обућу кроз врата напоље, па ако обућа, кад падне, стоји у смеру супротном од куће – знак је да ће у том правцу отићи, удати се. Према различитим књижевним изворима о обичајима и веровањима код Срба, многи божићни обреди и радње су понављани или имали свој завршни део о Малом Божићу, почевши од обичаја да се на раскршћима пале ватре (Војводина), до спаљивања остатака бадњака (Херцеговина). На овај дан месио се колач, сличан чесници, који су обично називали "василица". Колач се често шарао са три увезане трске или са три црвеним концем увезане дренове гранчице, које су, по народном тумачењу, представљале Свето тројство. На Мали Божић гатало се највише каква ће бити летина наступајуће године. Веровало се, у појединим крајевима, да ће бити родна година ако на овај дан падне снег или буде облачно. У неким крајевима умесили би колач с рупом у средини и натакли га волу на десни рог. Затим су гледали када во затресе главом на коју ће страну колач пасти: ако падне на доњу страну веровало се да ће година бити родна, а ако падне на горњу летина неће добро родити.
Прочитајте још:Марек Обртел: Стидим се погрома над Србима, сагорео сам на КосметуОТКРИВЕНИ ТЕЛЕФОНИ СВИХ ГРАЂАНА СРБИЈЕ: Хакери објавили рат МУП-у!
Дочек Нове године по Jулиjанском календару биће организован вечерас на градским трговима у Jагодини, Свилаjнцу, Депотовцу, Нишу, Врњачкоj Бањи, Златибору, Новом Саду, док у Београду ове године неће бити организованог дочека али ће у Храму Светог Саве традиционално бити служен молебан, а у поноћ уприличен ватромет.Mолебан у Храму Светог Саве ће служити владика топлички Aрсениjе. Извор: pasinac.com, Правда