Правда

„За нас је врло важно да се та пресуда донесе и ја сам сигуран да ми тај спор не можемо да изгубимо и да Србија неће бити оптужена за оно што је Хрватска теретила од кад је 1999. године поднела тужбу”, рекао је Љајић за РТС. Према његовом мишљењу, са становишта српских интереса овај судски спор није најгора солуција која је могла да јој се догоди, иако је подигао тензије у односима између две државе. „Ако није могло да се постигне решење договором две стране онда је ово добар пута за Србију, да једна међународна независна судска инстанца да своју процену и одлуку и пресуду. Сигуран сам да ће Србија од тога имати више користи него штете”, рекао је Љајић. Он је истакао да је било злочина и на једној и на другој страни и да нико то не треба да спори, али да мисли да ће суд донети одлуку да није било геноцида. Љајић је навео да ће се пресудом у формално правном смислу заокружити једна епоха у односима Србије и Хрватске, али да се суштински ту неће ништа битније променити, каква год пресуда да буде, јер ће и једна и друга страна имати своју интерпретацију о ономе што се дешавало тих ратних година. Главна расправа по узајамним тужбама Хрватске и Србије за геноцид пред Међународним судом правде почела је 3. марта прошле године, после више размена писаних поднесака. Хрватска је тужбу против тадашње СР Југославије поднела у јулу 1999, а Србија је у јануару 2010. суду предала контратужбу. Међународни суд правде се у новембру 2008. огласио надлежним за тужбу Хрватске против Србије, после расправе у којој је српски правни тим ту надлежност оспоравао. У тужби против Србије, Хрватска тврди да је званични Београд одговоран за „етничко чишћење” хрватских грађана као „облик геноцида” зато што је „директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске, у региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације”. Велики број грађана Хрватске је, наводи се у тужби, прогнан, убијен, мучен или незаконито затворен, а уништено је и много имовине. У првој верзији тужбе, Хрватска је СРЈ кривила и за егзодус Срба током и после операције Олуја у августу 1995, али је тај навод касније повукла. Званични Загреб је тужбом затражио да Међународни суд правде прогласи Србију кривом за кршење Конвенције о геноциду и наложи јој да казни све починиоце и Хрватској врати културна добра и плати јој ратну штету у износу који би утврдио суд.

Прочитајте још:КОЛОНИЗАЦИЈА: Британска краљица ставила шапу на Трепчу

У контратужби, Србија тврди да су хрватске власти починиле геноцид током операције Олуја, у намери да потпуно или делимично униште крајишке Србе као етничку групу. Геноцид је, како се наводи у контра-тужби Србије, почињен убиствима и наношењем озбиљних физичких и психичких повреда припадницима српске заједнице, те хотимичним стављањем Срба као националне групе у ситуацију смишљену на њено делимично физичко уништење. Алтернативно, Србија је од суда затражила да Хрватску прогласи одговорном за заверу за почињење геноцида или за то што је пропустила и пропушта да геноцид спречи и казни. Извор: Танјуг