Правда

Пише: Јошка Фишер Прича се да је криза евра окончана. Спокој се вратио на финансијска тржишта усред чврстих гаранција власти ЕУ, нарочито Европске централне банке, да ће монетарна унија бити сачувана. Али економије у јужној Европи и даље су у депресији, а еврозона као целина пати због стагнације, дефлаторног притиска и, када је реч о земљама које су погођене кризом, због константно високе стопе незапослености. С обзиром на очиту неспособност власти ЕУ да искорене бољку, многе државе чланице губе стрпљење када је о мерама штедње реч. Заправо, неке земље се суочавају с политичким превирањем. Када дође до превирања, велика је вероватноћа да ће га, као што је био случај и са кризом евра, покренути Грчка. Постоји опасност да ће Сириза, екстремно левичарска социјалистичка партија, доћи на власт. Да би победила, Сириза мора или да обмањује бираче када је реч о њеним опцијама или да инсистира на томе да ће поново преговарати о условима отплате дуга, које је Грчкој наметнула такозвана Тројка (Европска комисија, Европска централна банка и ММФ), док истовремено тежи унилатералном деловању уколико преговори пропадну. Али било какво поновно преговарање након победе Сиризе би несумњиво покренуло политичку лавину у јужним деловима ЕУ, што би поништило мере штедње и поново побудило кризу еврозоне. Наравно, сама Грчка је исувише мала да би њени проблеми представљали било какву озбиљну опасност по еврозону. Али изборни резултати у Атини могли би да узрокују панику на финансијским тржиштима и узрокују кризу која би могла да прети да се прелије на Италију, трећу највећу економију у еврозони, и, уз благо закашњење на Француску, која је друга по величини. И наговештаји у Италији указују на надолазећу олују, која неће само да захвати мере штедње, већ постепено и сам евро. А пошто олуја погоди Италију, Француска би могла да буде следећа. Сукоб због мера штедњи постао је политички експлозиван јер постаје конфликт између Немачке и Италије и, још горе, између Немачке и Француске, тандем који је шест деценија водио европске интеграције. А то се дешава у време када се антиевропске, националистичке снаге инсталирају у немачке националне и државне парламенте, као и на улицама, чиме се канцеларки Ангели Меркел знатно смањује простор за маневар. Борба између заговорника и противника мера штедњи зато прети да доведе до расцепа не само еврозоне већ и ЕУ као целине. Криза у еврозони и одбијање да се опроба било какав европски приступ оживљавању раста допринели су, мада не искључиво, али знатно, до препорода национализма у ЕУ. Снага ове политичке тенденције дошла је до пуног изражаја у мају 2014, када су антиевропски популисти постигли добре резултате на изборима за Европски парламент. Националистички тренд од тада узима маха. На једном нивоу то изгледа бизарно. Напослетку, ниједан од проблема с којим се Европа суочава или с којима ће се суочавати не може се решити лакше изоловано и на националном нивоу него у оквирима ЕУ и кроз оквире наднационалне политичке заједнице. Заправо, националистичка ксенофобија нарочито је апсурдна у погледу демографских чињеница - Европи која стари хитно је потребно више имиграната, а не мање. Такође је упечатљиво колико је Европа незнатно била шокирана због подршке коју су стари и нови националисти ЕУ добили од Русије; на пример, Влада председника Владимира Путина је помогла финансирање француског Националног фронта преко зајма у вредности од више милиона евра који је дала руска банка. Очито, ауторитарне вредности и националистички погледи на свет (заједно с јаком дозом антиамериканизма) стварају везе које обавезују. Није претерано рећи да ЕУ и на унутрашњем и на спољном плану прети реакционарни национализам, због чега ће следећа криза евра бити у форми политичке кризе. Зашто су онда власти у Берлину, Бриселу и другим престоницама ЕУ још увек не раде ништа на томе да промене своју политику, која је прилично очигледно погоршала ситуацију? Сагледавање ЕУ од споља је попут посматрања судара возова на успореном снимку, и то на станици. А ту је онда и Уједињено Краљевство, које се константно приближава и то очито одлучно „Брегзиту“ (изласку из ЕУ). Та опасност долази после 2015; међутим, она је важна компонента целокупне слике предстојеће кризе у ЕУ. Без обзира на то да ли ће се Уједињено Краљевство на крају политички одвојити од континента, предстојећа година ће бити прекретница за Европу.

Прочитајте још:Европа је убила Христа, Србија је не сме пратити у убијању Мухамеда!Француска, Белгија и Немачка постају буре барута!Рамзан Кадиров, лидер који је прерастао Чеченију

Извор: Данас