МОСКВА- Русија и Канада желе да ојачају своје позиције у арктичком региону, у коме се налази 15 одсто укупних залиха нафте и 30 одсто свих светских залиха нафтног гаса.
Русија је поново активирала стару совјетску базу у Новосибирском архипелагу, ојачала је ледоломцима и бојним бродовима и претворила у снажно одбрамбено подручје којим патролира флота нуклеарних подморница. Односи Москва – Отава захладили су још прошлог лета када је Канада наредила својој авијацији да прати руске бомбардере који су, наводно, дошли близу канадског ваздушног простора. Канадски министар спољних послова Џон Берд, поднео је јуче оставку због раскола са премијером Стивеном Харпером око политике према Русији. Министар, наводно, заговара оштрију политику и велики је присталица Израела. Канада изражава дубоку забринутост због ширења руског утицаја у арктичком појасу, из којих се да ишчитати да је чак спремна на сукоб, ако Русија настави да се све више шири на северу. Премијет Харпер, међутим, оцењује да је руско понашање на Арктику "мање агресивно него у источној Европи". Иако се за Русију може рећи да делује унутар међународних правила, Харпер је био јасан како се на понашање Русије неће гледати опуштено. Русија је још 2001. године у УН објаснила да је са Арктиком повезана епиконтиненталним појасом (подморским гребеном на малој дубини), док је Канада прошле године своја потраживања аргументовала на исти начин.
Прочитајте још:СЕВЕРНА КОРЕЈА: Спремни смо за нуклеарни рат!Бела кућа намерава да Русију изолује од одлука које се тичу Украјине
Ако УН прихвати аргументе, омогућиће тим земљама да прошире своје границе ван међународно признатих 200 наутичких миља. До додатног затезања односа две земље дошло је након избијања украјинске кризе и увођења оштрих санкција са обе стране. Руски министар Сергеј Лавров поручује да би кључну улогу у развоју арктичке регије требало да преузме Арктичко веће, чије су чланице Русија, Канада, САД, Данска и Норвешка. Извор: Срна