Део пореске реформе у Грчкој биће и увођење пореза на луксуз који се обрачунава на укупну имовину већу од 300 хиљада евра.
Овако ће бити ућуткани европски повериоци којима смета што порезе избегавају они који поседују највише. Овај нови порез заменио би јединствени порез на некретнине који је увела претходна влада. Увешће се потрошачки порез на луксузне аутомобиле, јахте, авионе и раскош, али се предвиђају олакшице за сиромашније, пише Политика. Тако ће они који имају приход мањи од 15 хиљада евра годишње имати смањене рачуне за комуналије и некретнине, смањиће се порез за основне прехрамбене производе и обновљиве изворе енергије. Предвиђене су и олакшице за породице са више деце, повећаће се минималне пензије и лични доходак до 751 евро. Економским планом који ће бити регулисан новим законским прописима, предвиђа се враћање на посао 3.800 незаконито отпуштених државних службеника, преиспитивање свих уговора о приватизацији и анулирање оних који су штетни, реорганизација полиције, бољи услови у армији, комплетно нову структуру јавног сектора. За све промене је, међутим, врло битно да Грчка постигне споразум са међународним повериоцима.Влада ужурбано припрема платформу за ванредни састанак Еврогрупе у Бриселу 11. фебруара на коме, бар како ствари сада стоје, европске повериоце највише интересује продужавање рокова текућег кредитног пакета. Много мање их занима тзв. програм премошћавања на коме инсистира грчка влада и који би требало да покрије финансијске потребе Атине у наредних неколико месеци док се не усагласе сви детаљи новог програма отплате дуга. Председник Еврогрупе Јероен Дијселблум, међутим, поручује да „нема говора о било каквим кредитима премошћавања” и да Грчка мора да поштује договоре. Грчка влада, опет, неће прихватити предлоге партнера о продужавању постојећег кредитног програма, нити жели заосталу кредитну траншу од 7,2 милијарди евра. Новац је Грчкој преко потребан, али нова влада инсистирати на прелазном решењу за наредних неколико месеци. Такође, Атина би желела да добије бар 1,9 милијарди евра од ЕЦБ на основу грчких обвезница,а дугове би враћала зависно од могућности домаће привреде. Програм премошћавања, истиче, није никакав нови меморандум са роковима и обавезама, већ званична изјава о спремности да се преговара без притисака и уцена али и могућности предузимања једностраних одлука. Уколико се такав споразум потпише, Грчка је спремна да у кратком врменском периоду достави детаљнији план фискалне стратегије за наредне три године, предочи план буџета базиран на реформама које би оставиле и простора за обнову привреде. Али, како је то подвукао премијер Ципрас „Грчка неће прихватити никакве уцене јер је влада од народа добила мандат који је обавезује да не прихвати никакво продужавање старог кредитног пакета и катастрофалних услова који не воде никуда”.
Прочитајте још:Обраћање поједине Светогорске братије војсци народне одбранеИспорука оружја Украјини – последња од могућих опција
Извор: Политика