Правда

„Не брините због састанка у Минску“ – Александар Лукашенко је руском председнику Владимиру Путину рекао да је самит „четворке“ о украјинској кризи већ организован. Ту се, осим Путина, очекују украјински председник Петро Порошенко, немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Франсоа Оланд. Блискост са Кијевом Минск је, још и пре Берлина, постао важна локација за дипломатске сусрете у вези са кризом у Украјини. Крајем августа 2014, тамо су председници Порошенко и Путин имали свој први разговор у четири ока. У септембру су у Минску представници владе у Кијеву и проруских сепаратиста из Источне Украјине постигли сагласност око неке врсте мировног плана. Вође самопроглашених народних република Доњецка и Луганска, тиме су индиректно добили легитимни статус. Њихови договори у међувремену су погажени. Борбе у Источној Украјини су све жешће. Минск није случајно постао тако важан. Откако је пре годину дана почела криза у Украјини, Белорусија је на неутралној позицији. Крајем фебруара 2014, уочи припајања Крима Русији, Лукашенко се заложио за очување територијалног интегритета Украјине. За разлику од Русије, он је одмах признао ново украјинско руководство, а крајем маја честитао новом украјинском председнику Порошенку на победи на изборима, па и отишао у Кијев када је овај преузимао дужност. Крајем децембра 2014, поново је отпутовао у украјинску престоницу да би преговарао са Порошенком. Колика је неутралност Белорусије? У стварности је, међутим, Лукашенко дугогодишњи и тесни савезник Москве. Данас се више нико не сећа да су Русија и Белорусија 1997. чак основале заједничку државу, која формално и данас постоји. Белорусија и Русија су оснивачки чланови Евроазијске економске уније бивших совјетских република која је од 1. јануара 2015. и правно озваничена. Две земље имају стално и размирице око трговинских питања. Тако је Русија недавно ограничила увоз животних намирница из Белорусије, што је наљутило Лукашенка. Но, Москва и Минск су ипак у чврстом савезу. Две земље тесно сарађују и на војном плану. Заједно су учлањене у Организацију уговора о колективној сарадњи. Русија у Белорусији има своју радарску станицу, а тамо су стационирани и руски војни авиони и хеликоптери. До 2016. требало би да буде изграђена и руска ваздухопловна база у Бобрујску – 250 километара северно од границе Белорусије са Украјином. „Помоћ“, а не „посредовање“ Астрид Зам, експерткиња за Белорусију и гостујућа научница берлинске Фондације за науку и политику, сматра да најновије пријатељство Белорусије и Украјине није ништа ново. „Лукашенко је, и поред тога што је одбацивао такозване обојене револуције, после 2004. одржавао добре контакте са тадашњим украјинским председником Јушченком“, каже она за ДВ и додаје да су управо зато нови украјински властодршци затражили његову подршку. Сам Лукашенко наглашава да не воли реч „посредник“ и да радије говори о „помоћи“. „Ми нисмо миротворци, нисмо се пријавили за ту улогу“, рекао је он на једној конференцији за новинаре крајем јануара. „Последњи европски диктатор“ није више мрзак Русија се не изјашњава о упадљиво пријатељском односу Лукашенка према новој власти у кијеву. Могуће је да Москва на тај начин жели да сачува могућност директног контакта са Кијевом. Само мали број политичара у Москви замера Лукашенку да је „на погрешној страни“. На спољнополитичком плану, Лукашенко профитира од својих дипломатских услуга: Запад га сматра „последњим европским диктатором“; он се, заједно са другим представницима белоруске владајуће елите, налази под санкцијама Европске уније. А сада би Ангела Меркел и Франсоа Оланд могли да га поздраве као домаћина самита. Летонија, која тренутно председава Европском унијом, не искључује могућност да позове Лукашенка на самит ЕУ о „источном партнерству“ у Риги који се одржава у мају. На ранијим самитима те врсте је био непожељан. Сада би могао да добије на популарности у Белорусији, чији је председник од 1994. У септембру ће се поново кандидовати за ту функцију.

Прочитајте још:Си Ен Ен узбуркао интернет и блогере „про-америчким трупама“

Извор: Дојче Веле