Најновије

ТУЖИЛАШТВО НА ПОТЕЗУ: Тадић изнео тврдње које Дачићу прете затворском казном од 40 година

БЕОГРАД - Борис Тадић, лидер Социјал-демократске странке, јуче је у изјави за Вечерње Новости изнео шокантне тврдње које су практично оптужбе на рачун актуелног шефа српске дипломатије, Ивице Дачића. Уколико реагује Републичко јавно тужилаштво, Дачић би могао да буде осуђен на дугогодишњу затворску казну - чак и до 40 година затвора.
Тадић и Дачић из времена савезништва (Фото: ЈуТјуб)

Тадић и Дачић из времена савезништва (Фото: ЈуТјуб)

Тадић је за Вечерње Новости коментарисао став Чедомира Јовановића, председника ЛДП-а, о Заједници српских општина на Космету и том приликом рекао: – Свакоме ко нешто разуме о политици јасно је да Бриселски споразум не обезбеђује опстанак Косова унутар правног система Србије, а тиме и његов суверенитет, јер он управо успоставља правни систем Републике Косово на његовој читавој територији. Стога је и проглашавање ЗСО великом историјским остварењем, у најмању руку трагикомично. И зато не треба обмањивати ни себе ни јавност неодговорним квазипатриотским изјавама. Тадић је овом изјавом стао у ред оних који су Бриселски споразум још уочи његовог потписивања 2013. године оценили као "велеиздају". Лидер Социјал-демократске странке је јучерашњом изјавом потврдио да је Бриселски споразум практично "издаја" и противуставна радња, јер успоставља правни систем "Републике Косово" на територији те српске покрајине. Интересантно је да је Тадић 2013. године похвалио Бриселски споразум, па је тако у седишту НДИ (Национални демократски институт) у Вашингтону одао признање тадашњим властима за постизање овог споразума за који данас тврди да значи у пракси "независност Косова". Бивши председник Србије рекао је у Националном институту за демократију, 12. октобра 2013. године, да је позитивна ствар коју је садашња влада урадила постизање Бриселског споразума, али је напоменуо да је то политички процес који је започела претходна власт, дијалогом са Приштином као и иницијативама у Уједињеним нацијама. Данас, међутим, Тадић отворено прича о Бриселском споразуму као својеврсном државном удару и документу који устројава "независну Републику Косово". У важећем Кривичном законику Републике Србије формално више не постоји кривично дело велеиздаје, али постоје дела из члана 306. КЗ-а Признавање капитулације или окупације и из члана 307. Угрожавање територијалне целине. За дело из члана 306. горња граница казне није одређена, односно подлеже уставном ограничењу од 40 година затвора, док је за дело из члана 307. максимална казна затвора 15 година. Остаје да се види који је следећи потез Јавног тужилаштва и да ли ће реакције уопште бити, јер су тврдње бившег председника Србије о Бриселском споразуму веома озбиљне и Дачићу као потписнику Бриселског споразума, те другим одговорним тадашњим члановима Владе Србије, на терет ставља најтежа кривична дела за која Кривични законик Републике Србије одређује и до 40 година затворске казне. Подсећамо, Уставни суд Србије се прогласио ненадлежним за питање оцене уставности Бриселског споразума. Председник Уставног суда Србије Драгиша Слијепчевић изјавио је 27.10.2013. да су поступци оцене уставности и законитости бриселског споразума и владиних уредби које из њега проистичу у току и као неосноване одбацује критике предлагача, да се ти поступци одуговлаче. “Уставни суд је уважио захтев Владе Србије да застане у поступку у односу на оспорене уредбе – о административним прелазима, матичним књигама, катастру и признавању факултетских диплома – уз истовремено одређење рока од шест месеци за отклањање уочених неуставности. Тај рок још није протекао, а до до тада Влада својим одлукама може предузети мере за отклањање неуставности”, рекао је Слијепчевић Танјугу. Сама ова изјава представља признање да Уставни суд Србије ради по захтевима Владе Србије, што је у супротности са Уставом Републике Србије, по коме судска и извршна власт морају бити одвојене и којим се гарантује назависност и објективност Уставног суда Републике Србије. Такође председник Уставног суда, констатује да постоје неуставности које треба отклонити и на тај начин директно даје своје мишљење о уставности споразума. Уставни суд Србије одбацио је захтев за оцену уставности Бриселског споразума 2014. године. Предлог за оцену уставности је поднела посланичка група Демократске странке Србије. Одлука је донесена 10. децембра, а претходило јој је више припремних рочишта, док је главна расправа трајала цели дан. Министар правде Србије Никола Селаковић раније је изјавио да Уставни суд Србије треба да се прогласи ненадлежним за утврђивање уставности Бриселског споразума између Београда и Приштине, јер је реч о политичком акту, што је Уставни суд касније и учинио. "Уставни суд није надлежан да оцењује политички акт, јер ће тиме преузети улогу Владе Србије за утврђивање и вођење политике“, рекао је Селаковић у јавној расправи о предлогу за оцену уставности споразума потписаног у Бриселу у априлу 2013. године. Противници Бриселског споразума су оценили овакву одлуку Уставног суда скандалозном и криминалном. Наиме, Уставни суд је дужан да врши своју функцију и донесе одлуку о Бриселском споразуму, а не уместо тога да се бави политиком. Уставни суд се управо меша у политику Владе Србије одбијајући да изврши своју законску и уставну обавезу. На Влади Србије је да донесе политичку одлуку о томе шта ће урадити са оценом уставности, а на Уставном суду је да испуни своју законску обавезу и донесе ту оцену. Први споразум о принципима нормализације односа Београда и Приштине тј Републике Србије и самопроглашене „Републике Косово", познат и као Бриселски споразум је потписан 19. априла 2013. у Бриселу.
Прочитајте још:Руси преварили Запад у СиријиПРИНЦИПИЈЕЛНОСТ: Тадићу не смета „независно Косово“ код ЛДП-а
Споразум су испред Републике Србије потписали председник владе Ивица Дачић и председник владе самопроглашене „Републике Косово" Хашим Тачи. Он предвиђа оснивање Заједнице српских општина на северу Косова и Метохије, која би се формирала након локалних избора по косовским законима заказаним за 3. новембар 2013. године. Поред тога, споразумом је предвиђено укидање безбедносних структура и правосудних институција Републике Србије на Косову и Метохији. Регионалног команданта полиције за четири општине са већинским српским становништвом на северу Косова би требало да именују начелници тих општина. Апелациони суд у Приштини би успоставио комисију у којој би већину чинили српске судије и која би била надлежна за све већински српске општине. Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА