Правда

Само неколико сати након што jе његова партиjа освоjила победу на превременим парламентарним изборима 25. jануара, Ципрас (40) jе учтиво обавестио атинског архиепископа и грчког патриjарха Jеронимоса да православна церемониjа неће бити потребна на свечаноj заклетви. На полагање заклетве, истина, позван jе свештеник нижег реда због оних коjи су желели да положе и верску заклетву, а каквих jе иначе мало у Ципрасовоj влади. Реч jе, како се коментарише у медиjима, о значаjном раскиду са церемониjалном културом Грчке будући да су до сада сви високи званичници, од социjалиста до десничара, ступали на дужност уз Библиjу и крст, а често и уз свету водицу и босиљак. Црква и држава су испреплетане jош од раних дана грчке независности, чак jе и грчки Устав писан "у име Светог Tроjства", али Сириза има план да их раздвоjи, мада то неће бити учињено на брзоплет нити конфронтациони начин, наводи лондонски лист "Eкономист". Иако jе већина догађаjа у Ципрасовом животу била секуларне природе, имаjући у виду да се ниjе венчао у цркви и да му деца нису крштена, архиепископ jе предводио верску сахрану његовог оца и Ципрас се са верским великодостоjницима састаjао протеклих месеци. У том контексту jе значаjно и што врховни поглавар Грчке православне цркве има умерене политичке ставове и истиче да Црква служи свима, без обзира на расу или метафизичка уверења. Да Ципрас води рачуна да не омаловажи грчке вернике потврђуjе и Никос Kосмиди, активиста Сиризе из северне Грчке коjи jе побожни православац и коjи каже да jе одлука лидера његове странке о секуларноj заклетви заправо "чин исказивања поштовања према Цркви и њеном интегритету". Уместо да верске обреде користи у политичке сврхе, као што су претходни лидери чинили, Ципрас "признаjе светост црквене службе и показуjе поштовање према свима нама (побожним хришћанима)", обjашњава Kосмиди. Сиризу би у спровођењу плана о раздваjању Цркве и државе могао, међутим, да спречи компромис коjи jе направила са краjње десничарском странком Независних Грка с коjом jе ушла у коалициjу, а чиjи jе jедан од главних услова за улазак у владу био да се то питање не разматра, каже за РСE Игор Штикс, научни сарадник Универзитета у Eдинбургу. Kако преноси лист Kатимерини, Независни Грци, коjи су против мера строге штедње, пристали су да подрже економске планове Сиризе, а заузврат су тражили да Сириза не покреће питања коjа њен коалициони партнер сматра спорним, као што jе одваjање Православне цркве од државе и споразум о називу Mакедониjе. Са доласком радикалне левичарске партиjе на власт, поставља се и питање буџета коjи jе Црква досад уживала, као и изузетости Цркве од плаћања пореза. Нови грчки министар финансиjа Jанис Варуфакис jе поручио да ће влада предузети оштре мере против утаjе пореза и да "неће стати док не успе". Црква досад ниjе морала да плаћа непопуларан порез на имовину коjу jе претходна влада увела у септембру у покушаjу да испуни циљеве штедње, што jе изазвало негодовање у jавности, након чега jе Mинистарство финансиjа обjаснило да ће Црква бити опорезована за имовину коjа се користи у пословне сврхе, пренео jе Гардиjан. Плаћања пореза су биле поштеђене добротворне организациjе и светилишта, али jе граница између црквених институциjа коjе су морале да плаћаjу порез и оних коjе нису била неjасна, а рачунима Цркве ниjе било лако приступити, те су због тога црквени фондови остали табу тема у Грчкоj. Стручњаци кажу да су црквени приходи подложни опорезивању, али да постоjе два велика проблема - одсуство система за обрачун тих прихода и неадекватно вођење катастра. Гардиjан подсећа да jе 10.000 грчких свештеника до сада уживало годишњи буџет од 220 милиона евра, те да jе Црква други наjвећи власник земљишта, после грчке државе, али да ниjе била опорезивана на 130.000 хектара коjима располаже. Портпарол атинског архиепископа и грчког патриjарха обjаснио jе да jе реч о шумама, а не о грађевинском земљишту, али британски лист наводи да у црквене поседе спадаjу и стамбени блокови у наjмодерниjим атинским четвртима, као и градска предграђа у насељима на обали мора. Грчка православна црква има и удео од jедан и по одсто у Националноj банци Грчке и представника у њеном управном одбору.

Прочитајте још:Фитчер: Америка жели нуклеарни рат и не занима је судбина света!

"Влада оклева кад jе реч о увођењу пореза Цркви и богаташима, док радници и пензионери мораjу да плаћаjу, а да их при том нико не пита за мишљење", приметио jе Ципрас неколико месеци пре него што jе дошао на власт, наговестивши у ком правцу ће ићи програм његове владе. Oстаjе да се види како ће се одвиjати програм нове грчке владе, чиjи jе министар финансиjа пре неколико дана изjавио да jоj jе потребно до шест недеља како би израдила план за економски опоравак. Извор: Танјуг