КИЈЕВ - У сусрет годишњица крвопролића на кијевском главном тргу - Мајдану, новинар британског Би-Би-Сија Габријел Гејтхаус дошао је до човека који тврди да је он био један од снајпериста са Мајдана.
Крвопролиће 20. фебруара које је обележило демонстрације на Мајдану и којим је и започела украјинска криза изазива контраверзе од самог почетка. Истина о овом догађају и данас одјекује по светским медијима. У пуцњави током демонстрација страдало је 50 цивила и 3 полицајца. Организатори демонстрација су од самог почетка негирали умешаност у пуцњаву, али је један од мистериозних снајпериста ипак проговорио и испричао своју причу новинарима британског Би-Би-Сија. Демонстрације које су у том тренутку трајале готово два месеца, кулминирале су 20. фебруара, када је почела масовна пуцњава на кијевском главном тргу. Тај дан означио је пад Виктора Јануковича, који је Руска Федерација назвала "оружаним државним ударом", и почетак превирања у овој бившој републици СССР-а. Годину дана касније, један од снајпериста испричао је своју причу за Би-Би-Си. "Пуцао сам у ноге", започиње причу човек који се представио као Сергеј, додавши да се он у том тренутку налазио у Кијевском конзерваторијуму на југозападном делу трга. "Наравно, могао сам да их погодим било где, али нисам пуцао да убијем", каже Сергеј и додаје да су његови хици натерали полицијске снаге да се повуку. Сергеју је, према сопственом сведочењу, дан раније пришао човек који му је дао да бира између сачмаре и ловачке пушке Саига, коју је он и одабрао и сакрио код поште која се налази поред Конзерваторијума, а који су у том тренутку били у рукама демонстраната. Када је рано ујутру почела пуцњава, Сергеја су довели на позицију у Конзерваторијуму на којој се већ налазио један снајпериста. "Док сам допуњавао пушку, један активиста ми је пришао и спустио ногу на мене рекавши: 'Желе да разговарају са тобом. Све је ОК, али мораш да престанеш са тим што радиш'", сведочи Сергеј. Он је затим "одвучен" до аутомобила који га је одвезао ван Кијева где је остављен да се пешке враћа кући. Сергеј је уверен да су људи који су га одвели били блиски са Андријем Парубијем, садашњим потпредседником украјинске Раде, познатијим као "Командант Мајдана". Након снајперских хитаца, почео је хаос на тргу, јер су полицајци, након што је пала прва жртва из њихових редова, почели да пуцају у масу што је довело до већег броја жртава. Касније кијевске власти, истрагу су усмериле искључиво према припадницима снага безбедности, а ухапшено је три полицајца од којих је једини који је имао виши чин, Димитри Садовник убрзо пуштен на слободу и од тад му се губи сваки траг. Ова двојица која су задржана, оптужена су за убиство 39 цивила, али за смрт осталих 11 цивила и три полицајца до сада није подигнута ни једна оптужница. Адвокати породица настрадалих, за које се никако не може доказати да су убијени од стране полиције, за Би-Би-Си су рекли да је сваки њихов покушај да се дође до истине "блокиран од стране правосудних органа". "Сигуран сам да су пуцњаву 20. фебруара изазвали снајперисти који су дошли из Русије и које је контролисала Русија", непоколебљив је и даље Командант Мајдана. "Они који су пуцали желели су да изазову крвопролиће на Мајдану", додао је он. Према сазнањима британске информативне мреже, његов став дели већи део украјинске популације. Сергеј ипак прича другачију причу. И сам бивши војник, он каже да је као потенцијални снајпериста врбован крајем јануара, и то од стране човека ког је описао само као "пензионисаног официра". "Један дан смо се запричали и он ме је узео под своје окриље. Видео је у мени нешто што му се свидело. Старешине су као психолози, одмах могу да процене ко је за шта способан. Држао ме је у својој близини." Пензионисани официр га је у пар наврата чак и спречио да се прикључи радикалнијим групацијама демонстраната уз речи: "Доћиће твоје време". "Није да смо седели и разрађивали план. Разговарали смо доста и верујем да ме је припремао за то што следи", наставља своју причу Сергеј, који себе види као обичног демонстранта који је прибегао оружју у самоодбрани. "Нисам желео да пуцам у људе нити да убијем некога. Али таква је била ситуација. Не осећам да сам ја сад неки 'херој'. Штавише, не могу мирно да спавам, муче ме црне слутње. Трудим се да се контролишем, али сам ипак све време веома нервозан. Искрено, немам чиме да се поносим. Лако је пуцати. Тешко је живети после са тим. Али, земља се мора бранити по сваку цену", закључује Сергеј. Габријел Гејтхаус је у свом истраживању мајданских дешавања дошао и до фотографа Евгенија Малолетког који се бежећи од молотовљевих коктела који су почели да падају око њега, нашао у Конзерваторијуму. Он је тада и забележио приказане фотографије. "Уплашили су се када су ме видели са фотоапаратом", посведочио је Евгениј. "Рекао сам им да не сликам њих него оружје, али су ми ипак рекли да морам брзо да напустим зграду", рекао је фотограф и додао да јесте видео да су пушке окренуте према полицији, али да није видео када су пуцали и да не зна ко су заиста били ти људи, иако су изгледали као демонстранти.
Прочитајте још:
Извор: Правда