Правда

Постојећи тарифни систем по коме струје обрачунава домаћинствима у Србији је превазиђен и компиликован, а рачуни за струју и даље збуњују грађане, због чега ће ЕПС тражити од Агенције за енергетику Републике Србије (АЕРС) да се тај систем измени, рекао је извршни директор у ЕПС-у Драган Влаисављевић, на конференцији у организацији "Бизнис инфо групе". Тарифни систем може бити много једноставнији, али то не зависи од ЕПС-а, казао је Влаисављевић и додао да ЕПС много једноставније продаје струју квалификованим купцима на слободномм тржишту. Влаисављевић је, говорећи о тржишту струје у Србији, указао и да се не може очекивати да неке друге компаније дођу на тржиште Србије да снабдевају домаћинства електричном енергијом, пошто је цена коју ЕПС нуди значајно нижа од тржишне. Он је указао и да је, глобално гледајући, актуелан драматичан пад профита електроенергетских компанија због пада потрошње и раста цена струје због обновљивих извора енергије, који полако "гурају" са тржишта конвенционалне изворе енергије- гас и угаљ, због чега пада велепродајна цена струје, а расте малопродајна, због разних такси, субвенција и мрежарина. У паду је и потрошња струје, која је у Србији у 2014. нижа за један одсто, а ни у региону се наредних година не може очекивати раст потрошње електричне енергије због неразвијене индустрије у тим земљама, додао је Влаисављевић. Помоћник министра енергетике Милош Бањац најавио је да ће у Србији ове године почети израда акционог плана за примену директиве о "великим ложиштима", која важи за енергетска постројења капацитета већег од 50 мегавата, док је примена директиве о "индустријским емисијама" одложена до 2027. године. Испуњење тих еколошких обавеза коштаће Србију неколико стотина милиона евра, али ће се то постепено извршавати после 2027, рекао је Бањац. Он је указао да Србија највероватније неће бити у могућности да испуни обавезе о намешавању биогорива у нафтним дериватима од 10 одсто до 2020. године, због чега ће бити затражено одлагање. Бањац је указао да су стратешка опредељења Србије у енергетици сигурност снабдевања енергијом, ревитализација и изградња нових хидроелектрана, повећање удела обновљивих извора енергије, као и даље усклађивање енергетике са европским правилима. Он је најавио и да се следећих 20-ак година у свету очекује раст потрошње енергије од око 40 одсто, указавши да је енергетика кичма привредног развоја сваке земље. Председник Савета Агенције за енергетику Републике Српске Љубо Маћић указао је да су за дугорочну одрживост електроенергетског сектора неопходна улагања у нове електране, што се не очекује у региону у скорије време због ниских цена струје и пада потрошње. Он је указао да су регулисане цене струје у Србији испод тржишног нивоа и ЕПС због тога нема велики профит и не може да улаже у нова постројења. Маћић је указао и да је неопходна изградња нових гасовода у Србији и региону, подсетивши да постоји неколико различитих пројеката, што је добро ако се реализују, јер ћемо тако избећи ризик у снабдевању гасом. Он је указао и да су у Србији потребна улагања у енергетску ефикасност, што је чак боље него улагања у нова енергетска постројења јер је, како је рекао, "најјефтинија она енергија која се не троши".

Прочитајте још:Стрелков: Ако у Донбас уђу НАТО миротворци, Донбас ће завршити као Косово!

Министар индустрије, енерегтике и рударства Републике Сроске Петар Ђокић указао је да Република Српска поклања значајну пажњу инвестицијама у енергетици и да ће до 2030. у Српској у ту област бити уложено више од пет милијарди евра. Он је напоменуо да су бројни енергетски пројекти у Републици Српској већ у току и да ће у новембру бити завршен један нови термоблок снаге 300 мегавата, а у плану су улагања у два термоблока од по још 300 мегавата у ТЕ Угљевик, изградња система хидроелектрана Дабар од 160 мегавата и низ мањих хидроелектрана. Република Српска располаже са укупно 1.000 мегавата инсталисаних електроенергетских капацитета, а годишње извезе око 20 до 30 одсто укупно произведене струје, навео је Ђокић и оценио да ће Република Српска у наредном периоду предњачити у региону по улагањима у енергетици, која представља велику развојну шансу. Извор: Танјуг