Правда

Пре свега зато што ни Кијев ни непризнате републике за сада нису постигле ниједан од назначених стратешких циљева и због тога тешко да ће се рат ускоро зауставити. Ипак, настала оперативна пауза, по мом мишљењу, пружа могућност да се говори о томе да је на Југоистоку завршена зимска војна кампања. Ако у наредних месец-два и буде борбених сукоба онда ће они сигурно бити локалног карактера, поред осталог и зато што ће на том подручју наступити пролећно беспуће, односно време када се из расквашене украјинске црнице не могу извући ни ноге, ни аутомобилски точкови. Али, кад се просуши… Дакле, какви су главни резултати зимске кампање на Донбасу? 1. Новоросија се опремила јаком и борбено способном сопственом армијом која не само да је успела да одбије покушаје Кијева да повећа површину територије под својом контролом, него је и удаљила линију фронта десетине километара у правцу украјинске престонице. 2. Главна борба у јесен и зиму свела се на две прилично дуготрајне и крваве битке - за Доњецки аеродром и за Дебаљцево. Кијев је обе изгубио уз сопствене велике ратне и политичке губитке. Сем тога, ако је конфронтација различитог степена интензитета око аеродрома трајала више од пола године (од маја 2014. до јануара 2015.), са Дебаљцевом је народна војска знатно брже завршила. Снаге Новоросије приступиле су ликвидацији „дебаљевског џепа“ 23. јануара, а већ 18. фебруара за јединице и формације украјинске армије све је било завршено. 3. Као и раније, вођење ефикасних борбених дејстава омета гломазна структура украјинске армије. Иако у Оружаним снагама Украјине постоји више од 1400 различитих војних формација - од њих је само 100 борбених. Од 230.000 војника у зони АТО (антитерористичке операције) - ратује мање од 70.000 војника и официра. 4. У ВСУ као и раније недостају формације које су у потпуности спремне за борбу. Армија наставља да се бори помоћу посебних тактичких група величине батаљона и чета, које из свог састава формирају свака бригада и пук онако како је то било у Русији током првог и другог чеченског рата. Познато је у какве губитке се то претворило. 5. Значајна разлика борбених дејстава у Донбасу у односу на све савремене ратове јесте у томе што стране уопште немају високо прецизно оружје. Ако је за народну војску то и разумљиво, за украјинску армију мало је чудно. 6. Од три вида Оружаних снага Украјине (ВСУ) током последњих месеци у рату активно учествују само копнене трупе. Јуришна и ловачка авијација, бомбардери и борбени хеликоптери практично се не користе. Украјинска команда ангажује хеликоптере само у својој дубокој позадини - за допремање терета и за евакуацију рањених. Разлог су - велики губици које су претрпели украјински пилоти у лето и јесен. При том су украјински генерали морали узимати у обзир да је ПВО народне војске пре зиме знатно ојачана. 7. У борби за „дебаљцевски џеп“ изгубљени су последњи модели савремене украјинске оклопне технике. Највећа фабрика у земљи, „Малишев“у Харкову, није у стању да брзо повећа производњу нових тенкова и оклопних транспортера. Зато ће морати да се крпе и шаљу на прву борбену линију старе којих на складиштима још има на претек. Понекад то доведе до великих скандала онаквих какав се, на пример, десио у јануару када је председник Петар Порошенко са великом помпом предао 51. тенковској бригади велику партију наводно новог наоружања у којем је био 31 тенк Т-64БВ. Према документацији, сваки тенк је прошао модернизацију у фабрици БТРЗ у Лавову, а показало се да 12 од њих нису имали чак ни радио станицу.  Наравно, после председниковог „излога“ - тенкови су поново послати у Лавов. 8. Значајна компонента зимске кампање била је и све суровији информативни рат. Јасно је да у свакој борби прва жртва постаје истина. Међутим, Кијев своју пропаганду гради зачуђујуће невешто. То се нарочито види у светлу непрекидних спорова о губицима. Рецимо, информација Кијева о повлачењу трупа из Дебаљцева изгледа готово невероватно. Још у четвртак, 19. фебруара у украјинском главном граду настављали су да тврде да су губици приликом повлачења свега 6 погинулих, а претходног дана на тв-каналу „Обшћествениј“ приказиван је снимак из мртвачнице у Артјомовску (према том граду пробијао се велики део опкољених). Дописник пита саговорника из службе за судску медицинску експертизу: - Колико има тела убијених војника код вас у мртвачници? - Много. - Па, колико? Десет, двадесет, тридесет?... - Већ сам рекао: много. Погледајте у дворишту… Тамо су тела за која није било места. У објективу - десетак лоше затворених сандука из којих вире ноге у војничким чизмама, а поред њих још шест црних пластичних врећа са телима. При том, нема сумње да је по пољима, путевима и у шумама од Дебаљцва до Артјомовска погинулих много више. А колико их је по подрумима и испод рушевина самог града и суседних села? Ради објективности треба чути и стране новинаре. Дописник  New York Times: „Узимајући у обзир да украјинска команда никада није наводила тачан број војника своје групације у Дебаљцеву, тачан број губитака, по свему судећи, никада неће бити познат. Према сведочењу водника украјинске армије, Владимира, после изласка из „џепа“ у строју је остала само трећина од укупног броја људи. У сваком случају, јасно је да су губици код Деаљцева огромни“. Лист The Wall Street Journal преноси речи 22-годишњег борца ВСУ, Алберта Сардарјана: „Возили смо се са искљученим фаровима преко поља. У нашој колони било је око хиљаду људи. За прелазак 15 километара требало нам је 7 сати. У зору смо срели четири тенка. Мислили смо да су то наши, али они су по нама отворили ватру. То је било као паклу“. Такође у The Wall Street Journal - сведочење неименованог 40-годишњег бизнисмена из Хмељницке области који је позван у армију: „16 наших момака покосила је митраљеска ватра пред мојим очима. То није било никакво повлачење. Повлачење се изводи организовано. А нас је команда отворено напустила.“ У петак, 20. фебруара, украјински војни експерт, Јуриј Бутусов, објавио је своје податке о губицима у борби за Дебаљцево. Према његовим речима, цифре је добио путем анкете командира јединица и формација, међутим ни командири за сада немају потпуне податке тог погрома. Ево какву „слику“ је дао Бутусов: „128. брдско-пешадијска бригада - 30 погинулих, 4 нестала, 2  заробљена. Судбина најмање 10 војника у овом тренутку није позната. 25. посебни моторизовани батаљон „Кијевска Рус“ - 17 погинулих, 1 заробљен. 40. моторизовани батаљон 17. тенковске бригаде - 21 погинули, 91 заробљени. Судбина око 10 бораца није позната. 101. бригада за безбедност Генералног штаба - 26 погинулих, 5 заробљених. 13. моторизовани батаљон 1. тенковске бригаде - око 30 погинулих, 6 заробљених. 30. механизована бригада - 22 погинула, 76 рањених. Број заробљених није утврђен. Харковска бригада Националне гарде - 4 погинула, 2 заробљена, 3 нестала. 3 пук за специјалне операције - 3 погинула, 3 заробљена, 2 - за сада непозната судбина. Батаљон Националне гарде „Донбас“ - 9 погинулих, 15 рањених. Чеченски добровољачки батаљон „Џохар Дудајев“ - 1 погинули. При том Бутусов уопште нема податке о губицима 55. артиљеријске бригаде, батаљона Националне гарде „Куљчицки“ и батаљона МУП „Лавов“, који су такође били у „џепу“. Поред осталог, можда је и у трагичном светлу наведених података најважнији резултат зимске кампање Оружаних снага Украјине - потпуно губљење поверења војника и официра према свом генералитету. Несумњиво да председник Порошенко то одлично осећа. Ових дана он је разрешио дужности руководиоца такозване „АТО“, генерала Сергеја Попка који је лично руководио одбраном Дебаљцева, и као што је сада јасно чак и последњем вратару на Мајдану, који је ту одбрану изгубио, али и на време побегао из „котла“. Ипак, украјински експерти веома сумњају да ће сада лако ићи кроћење побуњеног Донбаса зато што је на место Попка постављен генерал-пуковник Генадиј Воробјов, бивши командант копнених трупа Украјине. Њега оптужују због нестручности која је довела до страдања хиљаде потчињених у „иловајском џепу“ у августу прошле године. После Иловајска, у октобру, Воробјов је с правом отпуштен из службе, али је већ у јануару због нечег рехабилитован. Приморали су га да отресе прашину са униформе и поново послали у рат. Али, и Попко и Ворбјов су војни команданти другог реда. У Кијеву се све јаче чују гласови оних који захтевају обрачун са самим начелником Генералног штаба ВСУ, генерал-пуковником Виктором Муженком, јер је, на крају, све наредбе и директиве, најпогубније за украјинску армију, потписивао и наставља да потписује управо он. То је онај исти Муженко који је у августу, одмах после постављања на дужност начелника Генералштаба, обећао да сада „АТО“ на Југоистоку неће трајати дуже од месец дана. Само, председник Порошенко је и без тога усамљен у очигледно све дивљијем и све сиромашнијем Кијеву. У свом окружењу он може одане људе на прсте да преброји. По свему судећи, међу тим малобројним је генерал-пуковник Муженко и зато ће га председник дати само у крајњем случају. То разумеју непријатељи председника и ради верности обилазе Муженка на крилу номенклатуре кадрова. Ових дана 13 најљућих команданата добровољачких батаљона потписали су меморандум о оснивању „паралелног Генералног штаба“. Тај документ представио је јавности познати руководилац батаљона „Донбас“ и истовремено - посланик Врховне Раде, Семјон Семенченко. Да, управо у тишини кијевског кабинета командант батаљона-политичар, припремао је документ управо онда када је његов батаљон „Донбас“ гушећи се у крви пробијао обруч око Дебаљцева!

Прочитајте још:Западни војни аналитичари: Не би смо издржали војни удар Русије!Орбанову посету Пољској обележила 3 инцидента

Чиме ће се бавити нова милитаризована канцеларија? По речима самог Семенченка, има много задатака. Али, обратимо пажњу макар на један: „Анализа деловања Генералштаба и успостављање независног информативног канала за председника Украјине“. Дојучерашњи комерцијалисти, фризери, стругари и пекари из редова најозлоглашенијих националиста бавиће се високом стратегијом! Не, очигледно Новорусији не прети пораз, али генерал-пуковник Муженко треба озбиљно да размисли. Међутим, то није главно. Главно је да је „паралелни Генерални штаб“ - иницијатива Дмитрија Јароша, вође Десног сектора који је у Русији забрањен. А штаб ће се налазити у Дњепропетровску - баштини Игора Коломојског, заклетог непријатеља и старог комерцијалног супарника председника Украјине. На тај начин нагло ће порасти углед Коломојског у блоку силе Украјине. У условима окореле махновштине* у коју земља тоне, сваки бајонет је потребан. Извор: Факти.орг