У последње време у Београду су све чешћи инциденти у јавном превозу између контролора и путника, а од недавно се у целу причу умешала и комунална полиција.
Један од разлога за то је, између осталог, висина цене карте која је за велики број грађана превисока. Ипак, има и оних који сматрају да се карта мора платити, колико год јој цена била неоправдана, и у том смислу се у позтивном контексту увек спомиње Нови Сад, где донедавно заиста није било никаквих сукоба на релацији контрола – путници. У Новом Саду је на снази остало правило које налаже да путници улазе искључиво на предња врата. Новосађани то поштују јер су се одувек тако и возили. – Да, поштујем то и увек улазим на предња врата. Васпитан сам да поштујем правила – каже један Новосађанин, староседеоц. Додаје да разуме зашто је Београђанима тешко да се навикну на нова правила градског превоза, и сматра да свакако нису баш најбоље регулисана. Притом, и сам каже да су гужве у Новом Саду и Београду неупоредиве и да је улазак на предња врата вероватно тешко изводљив, али у том случају би можда на сваким вратима могао да стоји по један контролор и прегледа карте. Један од највећих проблема је што се у Београду слабо поштује ред вожње. Неретко је случај да на неким линијама последњи дневни или први јутарњи аутобус не дође на време, или не дође уопште. Ту се поставља питање: зашто да људи плаћају несигурну услугу? – Сваког месеца купујем месечни маркицу. Идеално би било кад би ми фирма плаћала превоз, али нажалост морам сам. Радије ћу тако него да се штрецам на свакој станици. Иначе, у Новом Саду немамо проблем нередовног превоза. Заиста све функционише "као швајцарски сат" – искрен је двадесетшестогодишњи Младен из Зрењанина, који већ шест година живи у српској Атини. У последње време атмосфера је превише напета у престоници, када је у питању комунална полиција. Грађани воде, чини се, прави мали рат са њима. Новосађанка Милена сматра да је насиље ружан испад грађанства. – Мени такве ствари нису јасне, али опет могу да разумем те људе. Сви су кивни и бесни јер је ситуација у држави тешка. Нема посла, нема новца. Свуда је криза и народ пуца, па још кад се томе дода бахат и безобразан наступ кондуктера и комуналне полиције, нормално је да долази до физичких сукоба – признаје 20-годишња студенткиња енглеског језика. Њена другарица Теодора додаје да је недавно боравила у Београду и да није могла да верује колико су аутобуси прљави. – Улази како ко хоће, гурају се, свађају, бахате... А онда сам видела ђубре - буквално кесу ђубрета које је неко оставио у аутобусу, јер га је вероватно мрзело да баци. Смрдело је ужасно, било ми је мука у једном тренутку. У Новом Саду заиста то не може да се деси, или се бар, и ако се деси, проблем брзо реши. Мало добре воље и културе није наодмет. Београд јесте велики град, много већи од Новог Сада, али Париз и Лондон су неупоредиво већи и од наше престонице, па нису баш толико прљави – прича Теодора, студенткиња економије у Новом Саду. И можда пресудан разлог нормалног функционисања градског превоза у српској Атини:
цена карте је 55 динара!! Очигледно да градски превоз може и мора да буде јефтинији.
У Новом Саду још увек није уведен електронски систем наплате Током неколико година више од десет тендера је пропало, јер понуде нису биле задовољавајуће. Једно од предузећа које је конкурисало на расписаном тендеру био је и „Апекс", који је увео „Бус плус" систем, али за сада није познато шта се са тим десило.
Прочитајте још:Србији прети потоп!
Извор: dnevno.rs