Правда

Планина се зове Ведер, а у њеној утроби смештена је Канцеларија операција за контролу конфликата у западној Вирџинији. У марту 1976. године један часопис назвао је планину Ведер "мистериозном планином“. "Планина Ведер је самостална установа. Изнад земље се на пространим, уредним травњацима налази десетак зграда, које врве од антена и микроталасних релеј система. Постројење за третирање канализационог отпада и два резервоара која могу да ускладиште и до 950.000 литара воде, довољни су да тамо борави око 200 људи више од месец дана. Недалеко од улазне капије у установу налазе се контролни торањ и писта за хеликоптере. Праве тајне планине се не виде на први поглед“, описао је тај центар Тед Гап, аутор који истражује тајанствне пројекте америчке владе. "Праве тајне“ планине заштићене су знацима упозорења, металним оградама високим 3 метра, бодљикавом жицом и оружаним чуварима. Онима који пролазе поред те установе забрањено је било какво фотографисање. Место је у власништву америчке владе од 1903. године. Служило је као полигон, као фарма за бескућнике за време Велике депресије и као Национална установа за временске прилике. Контролу над установом је 1936. године преузео Амерички биро за руднике, почевши са копањем. Планина Ведер је буквално подземни град у којем се налазе: приватни апартмани и спаваонице, улице и тротоари, кафетерије и болнице, постројење за пречишћавање воде, електрана и канцеларије, језеро које се свежом водом напаја из подземних изворасистем јавног саобраћаја, систем комуникација. Заправо, то је самостални подземни командни центар Федералне агенције за управљање ванредним ситуацијама (ФЕМА).Ова установа је оперативни центар свих осталих центара који се налазе у Пенсилванији, Западној Вирџинији, Вирџинији, Мериленду и Северној Каролини. Ова мрежа подземних установа заједно сачињава ослонац америчког програма "Континуитет власти“. У случају нуклеарног рата, објаве војне управе или неке друге ванредне ситуације, председник, његов кабинет и извршна власт биће премештени у планину Ведер. Међутим, према наводима Поткомитета Сената о уставним правима из 1975, Конгрес о томе појма нема. "Није ми дозвољено да описујем која је улога, мисија и способност онога што се налази у планини Ведер или на било којој другој одређеној локацији“, изјавио је пред тим поткомитетом генерал ваздухопловства у пензији Лесли В. Бреј. Можда Конгрес и амерички порески обвезници не знају за ову установу, али Руси знају. Својевремено су покушали да купе некретнине у близини, али је Стејт департмент то осујетио. У подземном граду у планини Ведер налази се влада у чекању. Наводно сваким федералним министарством у планини Ведер руководи по једна особа којој је поверен кабинет. Сваку је одабрала Бела кућа. Уз девет савезних министарстава, ту је и пет савезних агенција (Комисија федералних комуникација, Селективна служба, Комисија федералне моћи, Комисија грађанских услуга и Администрација ветерана), као и Федералне резерве и Америчка пошта. Шта се ради у планини Ведер?1) Сакупљање података о америчким грађанима Поткомитет Сената је 1975. године открио следеће: "Установа има податке о 100.000 Американаца. Сенатор Џон Тани је касније навео да компјутери у планини Ведер могу да сакупе на милионе информација о личним животима америчких грађана тако што ће просто затражити податке из било које од осталих 96 федералних центара“. 2) Складиштење неопходних информација Наведено је да је генерал Бреј дао поткомитету листу категорија података који се чувају у планини Ведер: војне инсталације, владине установе, комуникације, саобраћај, енергетика, пољопривреда, производња, продаја, финансијске, медицинске и образовне установе, санитарне установе, становништво, складиштење итд. Ова масовна база података се савршено уклапа у сврху планине Ведер као командног центра у случају ванредне ситуације. 3) Играње ратних игара: Ово је главна ствар којом се баве људи у планини Ведер. Ратне игре су усмерене на обучавање бирократије за решавање проблема у оквиру ратних и политичких криза. Одлуке се доносе у "соби за ситуације“, главном језгру планине Ведер. Соба за ситуације је класична ратна соба са "графиконима, мапама и разним другим помагалима“, укључујући системе за комуникацију са Белом кућом и Пентагоном. Сви добијени подаци на основу симулација се проучавају и документују. 4) Управљање грађанским кризама: Особље планине Ведер не проучава само ратне сценарије. Домаће "кризе“ се такође прате, а било је дана када је планина Ведер замало реаговала: "Званичници који су били у планини Ведер шездесетих година кажу да је комплекс био припремљен за преузимање власти у време кубанске ракетне кризе 1961. године и за време убиства председника Кенедија 1963. године. Установа је била у стању приправности за време урбаних туча и националних антиратних демонстрација 1967. и 1968. године", навели су извори. Федерална агенција за спремност је у годишњем извештају 1974. године навела да студије спроведене у планини Ведер укључују контролу и управљање домаћим политичким немирима. Планина Ведер користи низ ресурса ради континуалног праћења америчког народа пре него што ситуације постану ванредне. 5) Одржавање и ажурирање "Листе преживелих“: Помоћу свих података до којих установа долази, она одржава и ажурира листу имена и адреса људи који су означени као "витални“ за преживљавање нације. У чланку из 1976. године, "листа преживелих“ је садржавала 6.500 имена, али и то је било мало. Истовремено, на десетине милиона долара је потрошено на одржавање и надоградњу комплекса како би се заштитило неколико стотина одређених званичника у случају нуклеарног напада, али не и на заштиту грађана САД. Брошура ФЕМА-е из 1989. године под називом "Да ли сте спремни?“ указује на то да грађани у САД сами праве склоништа од намештаја, књига и осталих предмета из куће. Планина Ведер и њен буџет званично не постоје. ФЕМА одбија да одговара на распитивања о овој установи. Портпарол ФЕМА-е, Боб Блер, рекао је за Тиме магазин: „Радо бих вам одговорио на то, али онда бих морао да вас убијем“. Не зна се тачно колико је планина Ведер коштала, али амерички порезници су то осетили у својим џеповима. Наводи се да је влада посветила бар 12 милијарди долара пројектима за цивилну одбрану како би се становништво заштитило од нуклеарног напада. На милијарде долара је тајно потрошено на подземне комплексе из којих би цивилни и војни званичници водили власт за време нуклеарног рата. Која је коначна сврха планине Ведер? Дакле, планина Ведер садржи неизабрану, али одабрану владу у чекању, спремну да наследи председника САД. Установа садржи огромну базу података о грађанима САД и дизајнирана је како би сачувала власт за време нуклеарног холокауста. Међутим, планина Ведер није само склониште у случају Хладног рата. Информације о стратегијама за ванредне ситуације се сакривају од америчке јавности. Према извршној одредби 11051 из 1962. године, коју је потписао председник Кенеди, наводи се да "национална спремност мора да се оствари у случају повећаних међународних тензија и потребе да се одговори ратом“. [caption id="attachment_454140" align="aligncenter" width="620"] Комплекс је дизајниран тако да се сачува власт за време нуклеарног холокауста (Фото: Јутјуб принстскрин)[/caption] Али, извршна одредба 11490 коју је саставио генерал Џорџ А. Линколн (бивши управник Канцеларије спремности за ванредне ситуације) и потписао председник Ричард Никсон у октобру 1969. године је у потпуности другачија. У њој се не наводе међународне тензије нити рат, већ искључиво ванредна ситуација која би пореметила националну структуру моћи. Даље, не постоји ниједна извршна одредба која наглашава повратак Устава након завршетка ванредне ситуације. Осим ако паралелна власт у планини Ведер не одлучи да врати моћ уставној власти, САД би могле да доживе преврат власти. Као што је случај са енигматском Облашћу 51 у Невади, федерална власт жели да заташка постојање планине Ведер. Информисање јавности о овом месту и његовој намени изазвало би лавину питања о томе ко заиста управља влашћу у САД. У Уставу земље се наводи да власт лежи у рукама народа, али постојање планине Ведер указује на другачију реалност. Док год планина Ведер буде постојала, ова питања ће остати неодговорена. Њујорк тајмс је 16. априла 1996. године објавио да се у Русији гради копија војне базе у планини Ведер: "Сакривен у Јамантау планини у области Белорек код јужног Урала, пројекат укључује изградњу великог комплекса уз помоћ неколико хиљада радника“. [caption id="attachment_454141" align="aligncenter" width="620"] Даље се не може: Тајни ходници планине Ведер (Фото: Јутјуб принтскрин)[/caption] Руски званичници су подземну установу описали само као рудник, место за складиштење руског блага и хране и као бункер за руске лидере у случају нуклеарног рата. Чини се да руски парламент зна о руским подземним базама исто онолико колко Конгрес зна о планини Ведер. "Руско министарство одбране је одбило је да наведе ли је парламент обавештен о детаљима пројекта, као што су намена и цена“, навео је Њујорк тајмс. "Не можемо поуздано знати која је намена тог пројекта, а Руси не желе да нас пусте ни близу“, рекао је виши амерички званичник у Вашингтону.

Прочитајте још:Видео лажиран? Свима су за ‘око запели’ дивовски џихадисти!Демонизација Путина, на Западу превазишли све границе

Извор: Webtribune.rs