Правда

"Симпатиjе и антипатиjе можете да гаjите у свом личном животу, али у друштвеном и политичком, ако сте одговорна индивидуа, морате отворено да видите коjе су могућности на столу и да бирате оно што ипак може да обезбеди да Србиjа иде напред", каже Лихт у разговору за Танјуг. Председница фонда за политичку изузетност указуjе да jе Србиjи потребна озбиљна стратегиjа развоjа за будућност и континуитет промишљања и рада на развоjу земље: "Власт живи од мандата до мандата, а друштво много дуже". И даље живимо у времену у коjем недостаjе демократиjе, jер не разумемо довољно шта она истински jесте, каже Лихт, и додаjе да jе нема без критике, диjалога, спремности на различите погледе и посебно контратеже, коjа jе потребна сваком озбиљном друштву. "Изузетно jе важно да људи коjи носе наjвећу одговорност у земљи разумеjу да им jе конструктивна и озбиљна критика од огромне помоћи", наглашава Лихт и поручуjе да они коjи доносе одлуке мораjу перманентно да уче "jер се методи демократског понашања и суштина демократиjе не осваjаjу рођењем већ уче". На питање како види "неспоразум" између владиног и невладиног сектора, те нападе на представнике независних институциjа од стране поjединаца у власти, Лихт оцењуjе да jе и то последица демократског дефицита. Не сматра, међутим, да свака критика власти у Србиjи наилази на отпор и одбиjање, и у том контексту, помиње форуме у организациjи фонда за политичку изузетност - "Београдске диjалоге" и "Београдски безбедносни форум" на коjима jе, како каже, било критичких тонова и добрих интервенциjа из публике. "Нисам имала утисак да jе власт била неприjатељски расположена ни према jедном, ни према другом скупу, као што видим да учествуjу и у многим другим догађаjима коjи имаjу критичке тонове", каже Лихт. Mеђутим, и онаj део jавности коjи одбиjа да види несумњиве искораке ове владе пати од демократског дефицита, сматра Лихт, jер нема довољно отворености да на наjобjективниjи начин процени шта jе то што jе добро у вођењу наjбитниjих државних послова, а шта ниjе. "Tо што седимо у своjим доста омеђеним ћошковима, недовољно отворени ка изазовима, jедан jе од наjвећих проблема у друштву", наводи Лихт. Додаjе и да слобода медиjа ниjе флоскула већ потреба сваке власти да има огледало из коjег ће стизати истинита слика и помоћу коjег ће се кориговати. Према њеним речима, демократски дефицит се у Србиjи рађа и зато што су оне институциjе коjе служе за уозбиљавање диjалога и демократских процедура jош доста слабе и ту, између осталих, помиње парламент. Додаjе, међутим, да често сарађуjе са парламентарцима и да сматра да jе та институциjа много боља него што српска jавност мисли, jер се, кад су камере искључене, може чути озбиљна дебата и критичке примедбе и од власти и од опозициjе. Kаже да су за дефицит демократиjе увек наjодговорниjи они коjи су у позициjи доношења одлука, затим они коjи утичу на jавно мњење, а потом и сви учесници jавног живота, интелектуалци, медиjи... Поручуjе и да грађани сносе своj део одговорности jер се, како каже, не може децениjама живети уз алиби да jе само држава крива, али и додаjе да се много људи суочава с немаштином, те да jе озбиљно питање на коjи начин уопште могу да учествуjу у jавном животу. "Не можемо да имамо озбиљно друштво ако немамо озбиљно учешће грађана у његовом обликовању", каже Лихт.

Прочитајте још:Дачић: Нема дилеме ЕУ или Евроазијски Савез!

Лихт сматра да би, да jе сутра референдум, велики део грађана гласао за улазак у EУ, али и да српско друштво jош ниjе спремно да приступи тоj заjедници. "Да нам сутра понуде да постанемо чланови EУ, мислим да би за нас било jако лоше jер нисмо спремни, доживљавали бисмо много теже захтеве него, рецимо, Грчка, и не бисмо могли да издржимо", рекла jе Лихт. Извор: Танјуг