ДОЊЕЦК - Снајпериста Дејан Берић иницирао је још једну хуманитарну акцију за народ Новорусије. Он је до сада, уз помоћ донатора из Србије и Срба из дијаспоре, извео три успешне акције у којима је набавио лекове и медицинску опрему за фронт, обезбедио пакетиће за децу у Доњецку, обезбедио храну за дом који збрињава децу без родитеља.
У интервјуу за Правду Берић говори о српским добровољцима, стању на фронту, проблемима са којима се суочавају становници Новорусије. Он најављује да је нова хуманитарна акцији намењена становницима Дебаљцева и Угљегорска који су тешко разрушени у последњим сукобима.
Како се сад осећаш имајући у виду да си недавно био рањен? Што се тиче рањавања ово је треће, прво је било на Саур- Могили када су ми поломили ребра спасао ме панцир, али ми је било јако лоше. Ребра су била најмањи проблем, проблем је био то што су мало уздрмали органе и још осећам последице тога и ако је било давно. А од овог задњег још се нисам опоравио потпуно, имам велике проблеме са пршљеновима. Захваљујући саборцу Дејану Вујићу који је по артиљериском ватром са још једним Русом успео да ме ископа испод крша сад сам у могућности да вам пишем. Није рат за сваког, а он је показао да су наши момци из 63. падобранске баш спремни за свакакве ситуације.
Да ли си се поново прикључио јединици? У јединици сам поново, нисмо учествовали у неким великим борбама пошто нам је задатак да ловимо диверзантске групе које се покушавају увући у град, а тренутно их нема и користим то време за одмор.
Стиче се утисак да се број Срба у Новорусији повећава упрскос закону о кажњавању који је донет у Србији? Што се тиче броја српских добровољаца у Новорусији ту сте у потпуности у праву. Решили проблем са људима који су користили ситуацију и сада све тече нормално, људи долазе и сваким даном је све више Срба овде. Најболније је кад кажу да су шансе да преживе овде веће него да живе у Србији, не можете да верујете како боли срце кад се то чује. Долазе људи да се боре срцем и такве нико не може да победи. Џаба Украинцима сво америчко наоружање и техника кад немају људе који би се користили њиме кад загусти , јаки су само кад треба да се бомбардују цивили за шта имају посебна наређења.
"Немојте долазити ако немате бар војничку обуку"
Проблем је што овде не постоје центри за обуку већ пушка у руке и у рат. Мада рат није на целој територији има времена да се научи основно у базама, али без пуцања и војне обуке то је јако тешко у овим условима. Зато бих искористио прилику да опет поновим - немојте долазити ако немате ратног искуства или барем војничку обуку!
Након склапања примирја, у медијима у Србији спекулише се о повратку српских добровољаца, да ли Срби планирају да се врате из Новорусије? Нараво да планирају да се врате. Сви смо свесни да власт у Србији неће дуго трајати јер брзина понижавања Србије је много велика и више није ни прикривена, народ ће их срушити са власти и показати да Србија није власт - већ је Србија народ. Пре два дана су ме позвали из министарства информисања да дам интервју за телевизију Доњецке Народне Републике у вези премијеровог саветника Тонија Блера.
Зашто их је то интересовало, шта су вас питали? Овде људи не могу да верују да је Тони Блер саветник премијера Србије, а још кад сам рекао да је држао говор у Скупштини, ма само је требало да им видите лица, неколико пута смо прекидали интервју како би се уверили да добро разумеју шта причам. Овде Блера виде онаковог какав је у стварности, највећег крвника Србије после другог светског рата. Не знам да ли је тачно али кад сам чуо да је уклоњен споменик мале Милице Ракић то је за мене као и за сваког другог нормалног човека био такав ударац. Па ови криминалци на власти пљују на све жртве бомбардовања и још својим небулозним изјавама којима покушавају оправдати долазак британског крволока у Београд доливају со на рану српском народу.
Каква је сада ситуација, да ли се примирје поштује? Што се тиче ситуације тренутно је примирје које два дана поштују обе стране, они с времена на време испале који пројектил чисто да се зна да су оставили артиљерију на положајима супротно споразуму. ОЕБС као и код нас ради свој посао "веома добро", не иду да гледају где је и шта је бомбардовано већ прате кретање војске и записују како би њихови другари из НАТО-а имали сигурне циљеве ако крену у бомбардовање. Међутим са ротацијама тешког наоружања смо их потпуно избезумили више не могу ни да се снађу. Дошло је дотле да и ако је оружје на договореној удаљености траже да се не премешта са позиција него да стоји на једном мест. Тотални кретени, али раде свој посао за који су у ствари и дошли.
Каква су очекивања за даљи развој догађаја? Овде нико не верује да ће примирје бити дугог века сви смо спремни за нови напад фашистичке армаде ојачане новом америчком и НАТО технологијом. Такође овде се спремају и за могуће НАТО ударе, мада ја чисто сумњам јер НАТО још никад није ударио на никога ни које приближно јак као они, а камоли ко је на сличном уравњу, а ми јесмо. Толико се накупило технике и против-авионских система да им неће бити добро ако крену.
Иницирали сте нову хуманитарну акцију за народ Новорусије, шта је циљ овог пута? До сада смо извели успешно три хуманитарне акције захваљујући нашим људима који помажу. Не накупи се много новца али је довољно да се колико толико помогне. Овде је и мало за неке веома много. Русија шаље редовно хуманитарне конвоје, али не може да се покрију све потребе. Последњу помоћ смо однели дому где је било 25 деце без родитеља, видели смо и нека нова лица, значи да се њихов број повећао. Купили смо теле, било је 170 килограма меса, сад су неко време мирни што се тиче хране, однето је и уља, а и још којекаквих потрепштина. За акцију која је у току већ је сакупљена извесна сума, кад буде мало више да се исплати пут идем до Ростова да подигнем новац. Овог пута ћемо да је разделимо на више мањих делова и све ће ићи за Дебаљцево и Угљегорск који су силно пострадали. Тамо људи и даље живе у склоништима јер су им домови уништени. Ужасан осећај , то су градови духова. Пратио нас је један наш бивши борац који ради за "Ана њуз", сада и прави документарни филм. Немци су му куили опрему и дали могућност да сними истину коју би они приказали у Немачкој. Повод за то је један краткоментражни документарац који је снимио кад смо преговарали са Украјинцима да дођу и покупе своје мртве, обезбедили им пратњу и све што је требало да се људи сахране како доликује, пошто они своје мртве просто остављају где год стигну. Он је то снимао више за себе, а затим је направио мали филм и послао на један фестивал, не знам тачно који али су са "Ана њуз" то видели, свидело им се и сада прави дугоментражни документарац. Не желе сви једнострано извештавање које најчешће нема везе са истином. Медијска цензура која влада у Србији је огромна, људи сваки дан пишу и захваљују се на извештајима са терена јер немају информацију.
Шта то покушавају да сакрију? Крије се да се овде води рат који Американци саркастично називају спаљена земља. Међутим они су ударили на слободарски народ који је помогнут добровољцима који стално долазе и тај план им неће успети.
Како људи који желе могу преко вас да упуте помоћ за народ Новорусије? Донације се могу слати Вестерн унионом. Кад се прикупи довољно новца морам да одем у Русију да га подигнем јер овде Вестерн унион не функционише. Донације слати на име Дејан Берић, Русија, Ростов на Дону, број телефона +79207000720. Као и сваки пут до сада биће објављено тачно колико је ко послао и шта је купљено за тај новац, као и коме је помоћ отишла.
Прочитајте још:Прозвали су је Багира- црни пантер: Прва Српкиња добровољац распоређена у Дебаљцеву
Извор: Правда
