На редовној седници Председништво Академије инжињерских наука Србије (АИНС) је прихватило ставове Одељења електротехничких наука у тексту како следи. Председништво је одлучило да ове ставове проследи Влади Републике Србије и релевантним министарствима, упозна јавност и постави на веб сајт АИНС-а.
Одељење електротехничких наука Академије инжењерских наука Србије на свом састанку од 12. фебруара 2015. године, на бази писаних материјала и усменог изјашњавања и дискусије чланова Одељења, донелo је закључак да једним сажетим саопштењем дефинише најбитније ставове о намери Владе Републике Србије да прода Телеком. Од више разматраних аспеката одлучено је да се истакну само четири групе питања:
- Стратешки значај Телекома,
- Економске последице продаје Телекома,
- Утицај продаје на развој телекомуникација и информационо-комуникационих технологија (ИКТ) у Србији,
- Законска валидност продаје Телекома.
I. Стратешки значај Телекома1) Инфраструктура - Телеком поседује комплетну телекомуникациону инфраструктуру која обухвата све телекомуникационе технологије: централе са транспортним комутаторима и рутерима у којима се размењују велике количине података, оптичка влакна која их повезују и оптичке дигиталне системе, преко 3 милиона конекција до корисника који се користе за фиксну телефонију и брзи Интернет, мрежу за мобилну телефонију и мрежу за пренос Интернет саобраћаја мобилним путем. Кроз ову мрежу се преноси саобраћај мобилне телефоније и Интернета других оператора, Теленора и ВИП-а. СББ и Орион, после Телекома највећи фиксни оператори, такође изнајмљују капацитете фиксне мреже Телекома. На тржишту фиксне телефоније послују и Теленор, ИКОМ, Инвест Инжењеринг итд. Ова телекомуникациона инфраструктура је грађена и унапређивана деценијама, почев од пуштања у рад првог телефона 1883. године, и као таква у тржишним условима тешко може добити равноправног конкурента, јер су потребне изузетно велике инвестиције да се изгради таква телекомуникациона инфраструктура. Укупне инвестиције Телеком Србија Групе су износиле 18,8 милијарди динара само у 2013. години, од тога 5,25 милијарди динара у инфраструктуру, а преостало су техничке инвестиције.
2) Регионални лидер - Предузеће за телекомуникације Телеком Србија Група осим матичне компаније у Републици Србији има учешће у капиталу следећих зависних привредних друштава: а) 65% Телекома Српске у Републици Српској; б) 83% Мобилног оператора у Црној Гори Мтел; в) 100% Друштва за телекомуникације ФиберНет доо, Подгорица, Црна Гора; г) 100% Привредног друштва за одржавање и обезбеђивање објеката и имовине “Телус” акционарско друштво, Београд, Србија; д) 100% компаније ТС:НЕТ Б.В, Амстердам, Холандија; и ђ) 51% Друштва за телекомуникације ХД-ВИН д.о.о. Крајем 2014. Телеком је купио већински пакет акција Дунав банке у износу од 55,78% за 9,5 милиона евра у циљу реализације услуге мобилног плаћања, односно банкарских послова, која се сматра будућом веома профитабилном услугом мобилних оператора. Не треба заборавити ни имовину, услуге и кориснике Телеком на Косову и Метохији, при чему је само у периоду 2000-2007. годинa процењена штета износила 1,4 милијарде долара.
3) Заштита тајности телекомуникационог саобраћаја и национална безбедност - Уколико се Телеком прода страном купцу, сав телекомуникациони саобраћај ће пролазити искључиво кроз мреже страних компанија (СББ, Теленор, ВИП су 100% у власништву страних лица). Овај саобраћај укључује комуникацију грађана Србије, државне управе, предузећа, војске и полиције. Надзор и праћење саобраћаја се најефикасније може да обави у великим чвориштима фиксне мреже коју управо Телеком поседује. Препуштање комплетне телекомуникационе инфраструктуре странцима угрожава виталне интересе државе, јер ће саобраћај корисника бити тешко заштитити. И обрнуто, уколико се Телеком не прода, корисници за које је важна тајност података могу комуницирати преко Телекомове мреже с обзиром на њену комплетност.
4) Цене, ниво инвестиција и квалитет услуга - Из искустава других земаља и природе телекомуникација, у Србији не можемо очекивати више од 3-4 мрежна оператора са значајном инфраструктуром. Наиме, фиксна мрежа захтева велика улагања која су неисплатива већем броју компанија, а број фреквенцијских опсега који су на располагању мобилним операторима је ограничен на типично три опсега за сваку технологију (мобилна телефонија, мобилни Интернет). Картелизација тржишта се лако успоставља када доминира мали број компанија, при чему се те компаније по правилу договарају о ценама, нивоу инвестиција и квалитету услуга. Нереално је очекивати да држава Србија може да утиче на цене, ниво инвестиција и квалитет услуга уколико прода Телеком, а тиме и на заштиту грађана.
5) Приступачност телекомуникационих услуга - Уколико се Телеком прода, оператори ће у том случају бити вођени само профитом, те за њих успостављање, например, брзог Интернета у сиромашним општинама и селима нема економског смисла. За државу има смисла и у свим плановима се предвиђа развој сиромашних крајева и села улагањем у њихову телекомуникациону инфраструктуру. Такође, за државу има смисла да задржи већи број запослених који ће учествовати у развоју инфраструктуре и обезбеђењу квалитетнијих услуга, јер се држава не води искључиво профитом. С обзиром да држава има и важну социјалну улогу у друштву, она политиком цена Телекома може да обезбеди приступачност оних услуга које су важне за грађане. Пошто Телеком има доминантну фиксну инфраструктуру (зграде, канализацију, наменске објекте за издвојене степене, комутационе уређаје, рутере, комутаторе, оптичке и бакарне каблове, итд.) и комплетну мобилну мрежу (лиценце за фреквенцијске опсеге, базне станице, антенске системе итд.), који обезбеђују велики приход, Република Србија кроз Телеком може да развија телекомуникациону инфраструктуру и прати светске трендове, као и да утиче на политику цена с обзиром да има капацитете да опслужи све кориснике у Србији.
6) ИПТВ - Телеком поседује доминантну фиксну инфраструктуру и убрзано развија своју телевизијску мрежу преко Интернета (ИПТВ), у којој се грађанима преко телефонских парица достављају телевизијски програми. Телеком је једина компанија која поред СББ-а може да обезбеди симултани пренос великог броја телевизијских канала, јер фиксна мрежа има значајно веће капацитете од мобилне мреже, а видео саобраћај захтева велике капацитете. Преко своје инфраструктуре Телеком заправо може велики број телевизијских канала да достави готово свим становницима Србије. Ако се Телеком прода, држава неће моћи да спречи потпуну контролу медијског садржаја од стране интересних група које поседују стране телекомуникационе операторе, а чији се интереси не поклапају са интересима грађана Србије, а некад су и директно супротстављени, посебно у ситуацији кад је новим законским решењима у Србији омогућено да произвођач медијског садржаја може поседовати и телекомуникациону инфраструктуру за његов пренос (случај СББ). Додајмо да је Телеком Србија Група преко зависног привредног друштва ХД-ВИН носилац права емитовања спортских ТВ канала Арена спорт кабловском мрежом на територијама Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске.
7) Учешће домаће производње и услуга као подршка - С обзиром да су за функционисање Телекомове мреже потребне услуге, софтвер и хардвер, велики број домаћих добављача, произвођача и подизвођача, ради за Телеком. Кроз ангажовање домаћих фирми Телеком може позитивно да утиче на развој информационо-комуникационих технологија и ИКТ сектора у целини.
II. Економске последице1) Ранг Телекома у српским и европским оквирима - Телеком Србија је једна од највећих компанија у Србији. Према подацима Агенције за привредне регистре Републике Србије Телеком је по приходу на 4.месту привредних друштава у Србији у 2013.години (86,5 милијарди динара без зависних друштава), а по нето добити је на 2. месту (15,3 милијарде динара). Приход Телеком Групе износи око 12% прихода у Буџету Републике Србије. Анализом података агенције Дилојт објављеним у Tоп 500 зa 2012, Телеком је у Централној Европи (17 земаља) на 6. месту по нето добити у области технологија, медија и телекомуникација. На Дунавском бизнис форуму је проглашен за највећег регионалног инвеститора 2014.године
2) Телекомуникационо тржиште у Србији - Приход од телекомуникационог тржишта је око 190 милијарди динара у 2013. години према извештају РАТЕЛ-а. Приходи највећих мрежних оператора у Србији, Телекома, СББ-а, Теленора и ВИП-а, су приказани у табели и видимо да је њихов укупни приход 166 милијарди динара. Из ове чињенице је јасно да ако се прода Телеком, готово целокупно телекомуникационо тржиште (87%) ће бити у рукама четири инострана оператора, чиме ће држава Србија, и њени грађани у потпуности изгубити утицај на телекомуникационо тржиште. Потрошња грађана на телекомуникационе услуге је 10% њихових нето примања, што говори о нивоу средстава која се дају на управљање иностраним фирмама.
3) Нето добит Телекома - Из табеле се јасно види да је нето добит Телекома највећа. Она ће се још повећати 2015. године када се исплати кредит којим је плаћено 20% Телекома који су били у власништву грчке телекомуникационе компаније ОТЕ, заједно са репрограмираним кредитима. Тако се очекује повећање добити Телекома у 2015. за 23 милијарде динара, односно она ће износити око 37 милијарди динара. Профит од 37 милијарди динара јесте приближно једнак буџетском недостатку од 40 милијарди који је попуњен смањењем плата и пензија.
4) Вишеструка штета од продаје – Продаја Телекома значи одливање великих средстава из Србије, чије ће последице бити: даље смањење броја радних места и/или смањење плата и пензија, повећање буџетског дефицита, и повећање спољно-трговинског дефицита. Извесно је да би дошло до значајног смањења домаће производње и увоза иностраних ИКТ производа и услуга, односно на макроекономском плану до погоршања спољнотрговинског биланса Републике Србије.
5) Телеком, највећи регионални инвеститор – Из горње табеле видимо и да је ниво инвестиција Телекома значајно већи од инвестиција конкурентних оператора. Инвестиције Телекома су више него четвороструко веће од инвестиција Теленора и ВИП-а, а 2,5 пута већа него инвестиције СББ-а. Ово говори да изјаве у медијима да Телеком не може да инвестира једноставно немају основу. Осим тога, цена телекомуникационе опреме је значајно пала у последњој деценији, тако да се постојећа мрежа може унапредити у оквиру редовних инвестиција, без дизања кредита. Поред тога, не треба заборавити остала улагања Телекома у Србији и то у: 1) здравство, 2) културу и уметност, 3) очување културне баштине, 4) науку, 5) подршку деци, 6) пројекте на пољу образовања, 7) предузетништво младих, 8) помоћ ученицима и студентима, 9) спорт (према консолидованом извештају о пословању Телекома за 2013.годину).
6) Супериорност Телекома – Наредна табела такође јасно приказује доминацију Телекома Србија на телекомуникационом тржишту Србије, и добијена је из РАТЕЛ-овог извештаја за 2013-ту годину. Извештај не садржи податке за фиксну телефонију, али у овој области Телеком Србија је изразито доминантан, јер има фиксне линије до више од три милиона домаћинстава, док СББ има кабловски приступ до око 500 хиљада корисника. Такође су подаци за брзи Интернет апроксимативни јер нису јасно раздвојени по операторима у РАТЕЛ-овом извештају. Из табеле се јасно види да Телеком доминира у свим врстама услуга осим у случају дистрибуције медијских садржаја у чему доминира СББ. Међутим, број корисника Телекомове ИПТВ услуге за дистрибуцију медијског садржаја преко телефонских жица изузетно брзо расте из године у годину. Такође, можемо приметити да је покривање Телекома мобилним Интернетом најбоље. На крају се може закључити да једино Телеком нуди све врсте услуга преко разнородне, а интегрисане инфраструктуре коју поседује и која му даје супериорност у односу на конкуренцију. С обзиром да Телеком Србија има неколико пута веће инвестиције од свих конкурената, извесно је да ће се овакав тренд наставити. Треба напоменути и да је Телеком Србија био под великим притиском регулатора, односно РАТЕЛ-а, који му је наложио да диже цене фиксне телефоније и да издаје инфраструктуру иностраним конкурентима по ниским ценама. Ови притисци ће бити све мањи с обзиром на развој конкуренције, која је постала значајна у свим телекомуникационим областима. Такође се од регулатора очекује да доноси мере које су у интересу грађана Србије, јер смањење прихода Телекома регулаторним мерама обично значи одливање средстава из Србије.
III Утицај на развој ИКТ индустрије1) Број запослених и отпуштања – Продаја Телекома ће изузетно негативно утицати на развој ИКТ индустрије у Србији. Куповина телекомуникационих оператора по правилу значи велика отпуштања. При продаји телекомуникационих оператора у региону, типично је отпуштено 50% запослених. У матичном Телекому ради 9.088 запослених, од тога око 3.000 инжењера, углавном електроинжењера и машинских инжењера, и 4.500 техничара. У компанијама које Телеком поседује ради још 4.150 запослених. Такође ће велики број инжењера и техничара који раде за добављаче и подизвођаче Телекома губити послове које ће нови власник пребацивати у иностранство. Страни купац може несметано извлачити новац из Телекома кроз иностране подизвођаче и добављаче да би смањио издатке за порезе. Не само да ће овај број радника бити отпуштен при куповини Телекома, него ће пропорционално бити смањен и број радника који ће бити приман у будућности. Плате у ИКТ области су релативно велике, па и порези који се за ове запослене уплаћују, тако да ће смањење броја запослених у области телекомуникација значити нове губитке у буџету.
2) Повезаност инвестиција и развоја домаће ИКТ индустрије – Инвестиције Телекома су биле преко 13 милијарди у 2013. години, а обртна средства 26 милијарди динара. Са овим средствима може да се ангажује велики број фирми у Србији и подстакне отварање радних места. Фирме које производе софтвер и хардвер за Телеком, продајом својих производа Телекому добијају важне референце које им помажу да продају затим те производе и другим фирмама у иностранству. И обрнуто, без таквих референци, домаћим фирмама је тешко да нађу купце ван земље. На овај начин Телеком може да подстиче развој ИКТ индустрије у Србији, и помогне значајном смањењу спољно-трговинског дефицита. Нажалост, Телеком Србија није максимално користио ову могућност и неретко тендери Телекома укључују услове, који безразложно искључују домаће произвођаче. Држава би требало да уведе регулативу која би онемогућила овакву праксу.
3) Српска телекомуникациона индустрија (некад и сад) – Домаћа индустрија је производила готово све типове телекомуникационих уређаја и софтверских решења, као што су: дигиталне телефонске централе (ДКТС), оптички дигитални системи, ВФ и ВВФ/ УВФ радио-уређаји, примопредајници за дигиталне радио-релејне везе, мобилни вишенаменски ТВ системи, аналогни ТВ предајници и антенски мултиплексери, антенски системи, сензори… Истраживачко-развојни институти, произвођачи и подизвођачи су тако показали да имају капацитете и могућности да освајају нове технологије сваке следеће генерације, а електротехнички факултети су показали да могу да образују врсне стручњаке и укључе се у научно-истраживачки рад. Овакве потенцијале Србија треба да искористи управо на развоју телекомуникационе инфраструктуре Телекома и тако омогући да млади стручњаци остају у земљи уместо што је напуштају. И данас се код нас развијају и производе оптички дигитални системи за 2,5 Gbit/s и 10 Gbit/s, као и наменски софтверски дефинисани радио-системи и уређаји, системи за управљање и надзор оптичких мрежа, мулти-сензорске мреже, непрекидна напајања, сензори итд.
4) Смањење развоја и производње и деградација образовања у случају продаје – Уколико се Телеком прода можемо очекивати и значајно смањење нивоа развоја и производње у ИКТ области. Са губитком полуге развоја као што је Телеком, у Србији ће нестајати могућности да се стекну практична искуства, па се самим тим може очекивати и деградација квалитета образовања, што ће даље умањити могућности Србије да привуче инвестиције у овој профитабилној области. Продајом Телекома, функције праћења нових технологија, планирања и пројектовања телекомуникационих мрежа и избора опреме се потпуно селе у иностранство. Тиме се смањује ниво знања домаћих стручњака, а они најбољи ће одлазити у иностранство, јер ће ниво посла овде бити везан само за техничку подршку. telekom-srbija-blic
IV ЗАконска валидност продаје По Уставу и Закону о приватизацији није могуће продавати добра у општој употреби, а то је свакако инфраструктура Телекома, те је продаја Телекома тиме незаконита. На основу претходно изложених аргумената јасно је да продаја Телекома није у интересу грађана Србије, па би и промена регулативе у циљу продаје Телекома била незаконита, јер је Влада Србије дужна да ради у интересу грађана. Продаја Телекома је такође у супротности и с Законом о електронским комуникацијама, јер не обезбеђује развој телекомуникација и информационо-комуникационих технологија у Србији. Уз то, она суштински одудара од Стратегије развоја електронских комуникација у Републици Србији од 2010. до 2020. године и од Стратегије повећања учешћа домаће индустрије у развоју телекомуникација у Републици Србији, које је донела Влада Републике Србије. Нагласимо да су информационо-комуникационе технологије један од приоритета Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије 2010-2015. Такође, и продаја мањинског пакета акција Телекома, уз већинска управљачка права страног партнера није у складу с законима Републике Србије, а у практичном смислу не представља мање штетно решење од продаје већинског пакета акција Телекома.
V. Закључак На основу изложеног закључујемо да Телеком Србија никако не треба да се прода из следећих разлога: 1. Телеком Србија је од стратешког значаја за Републику Србију; 2. Економске последице продаје Телекома Србија ће бити изузетно негативне за грађане Србије 3. Последице продаје Телекома Србије ће негативно утицати на развој телекомуникационе индустрије у Србији 4. Продаја, или приватизација, Телекома Србије је незаконита. Стручна јавност Србије је уверена да Телеком мора и може да одговори изазову који се пред њим поставља. При томе се има у виду: – да је брз развој телекомуникација и ИКТ веома значајан за Републику Србију, – да је исправно дефинисање циљева развоја електронских комуникација од посебног државног интереса, пре свега због економског опоравка и раста, – да постоје велики и доказани потенцијали електротехничких факултета у земљи (Београд, Ниш, Нови Сад, Чачак, Косовска Митровица) да образују и стварају нове врсне кадрове у ИКТ индустрији, – да постоје доказани потенцијали научно-истраживачких и истраживачко-развојних института, иновационих центара, домаћих произвођача, добављача, као и подизвођача изградње телекомуникационе инфраструктуре, који су заједно омогућили да Телеком Србија буде оно што данас јесте, једна од три најуспешније српске компаније. Наши инжењери и научници су гарант даљег развоја телекомуникациионих услуга и сервиса које би пружао Телеком. Академија инжењерских наука Србије је спремна као компетентно саветодавно тело да помогне својом стручношћу и знањем Телекому Србија у континуалној изградњи и модернизацији телекомуникационе инфраструктуре и припадајућих услуга. Академија је такође спремна да пружи услуге и Влади Србије у одређивању стратешких праваца развоја информационо комуникационе индустрије, и доношењу адекватних одлука које би допринеле позитивно овом развоју. Извор: АИНС
3) Нето добит Телекома - Из табеле се јасно види да је нето добит Телекома највећа. Она ће се још повећати 2015. године када се исплати кредит којим је плаћено 20% Телекома који су били у власништву грчке телекомуникационе компаније ОТЕ, заједно са репрограмираним кредитима. Тако се очекује повећање добити Телекома у 2015. за 23 милијарде динара, односно она ће износити око 37 милијарди динара. Профит од 37 милијарди динара јесте приближно једнак буџетском недостатку од 40 милијарди који је попуњен смањењем плата и пензија. 4) Вишеструка штета од продаје – Продаја Телекома значи одливање великих средстава из Србије, чије ће последице бити: даље смањење броја радних места и/или смањење плата и пензија, повећање буџетског дефицита, и повећање спољно-трговинског дефицита. Извесно је да би дошло до значајног смањења домаће производње и увоза иностраних ИКТ производа и услуга, односно на макроекономском плану до погоршања спољнотрговинског биланса Републике Србије. 5) Телеком, највећи регионални инвеститор – Из горње табеле видимо и да је ниво инвестиција Телекома значајно већи од инвестиција конкурентних оператора. Инвестиције Телекома су више него четвороструко веће од инвестиција Теленора и ВИП-а, а 2,5 пута већа него инвестиције СББ-а. Ово говори да изјаве у медијима да Телеком не може да инвестира једноставно немају основу. Осим тога, цена телекомуникационе опреме је значајно пала у последњој деценији, тако да се постојећа мрежа може унапредити у оквиру редовних инвестиција, без дизања кредита. Поред тога, не треба заборавити остала улагања Телекома у Србији и то у: 1) здравство, 2) културу и уметност, 3) очување културне баштине, 4) науку, 5) подршку деци, 6) пројекте на пољу образовања, 7) предузетништво младих, 8) помоћ ученицима и студентима, 9) спорт (према консолидованом извештају о пословању Телекома за 2013.годину). 6) Супериорност Телекома – Наредна табела такође јасно приказује доминацију Телекома Србија на телекомуникационом тржишту Србије, и добијена је из РАТЕЛ-овог извештаја за 2013-ту годину. Извештај не садржи податке за фиксну телефонију, али у овој области Телеком Србија је изразито доминантан, јер има фиксне линије до више од три милиона домаћинстава, док СББ има кабловски приступ до око 500 хиљада корисника. Такође су подаци за брзи Интернет апроксимативни јер нису јасно раздвојени по операторима у РАТЕЛ-овом извештају. Из табеле се јасно види да Телеком доминира у свим врстама услуга осим у случају дистрибуције медијских садржаја у чему доминира СББ. Међутим, број корисника Телекомове ИПТВ услуге за дистрибуцију медијског садржаја преко телефонских жица изузетно брзо расте из године у годину. Такође, можемо приметити да је покривање Телекома мобилним Интернетом најбоље. На крају се може закључити да једино Телеком нуди све врсте услуга преко разнородне, а интегрисане инфраструктуре коју поседује и која му даје супериорност у односу на конкуренцију. С обзиром да Телеком Србија има неколико пута веће инвестиције од свих конкурената, извесно је да ће се овакав тренд наставити. Треба напоменути и да је Телеком Србија био под великим притиском регулатора, односно РАТЕЛ-а, који му је наложио да диже цене фиксне телефоније и да издаје инфраструктуру иностраним конкурентима по ниским ценама. Ови притисци ће бити све мањи с обзиром на развој конкуренције, која је постала значајна у свим телекомуникационим областима. Такође се од регулатора очекује да доноси мере које су у интересу грађана Србије, јер смањење прихода Телекома регулаторним мерама обично значи одливање средстава из Србије. 
III Утицај на развој ИКТ индустрије1) Број запослених и отпуштања – Продаја Телекома ће изузетно негативно утицати на развој ИКТ индустрије у Србији. Куповина телекомуникационих оператора по правилу значи велика отпуштања. При продаји телекомуникационих оператора у региону, типично је отпуштено 50% запослених. У матичном Телекому ради 9.088 запослених, од тога око 3.000 инжењера, углавном електроинжењера и машинских инжењера, и 4.500 техничара. У компанијама које Телеком поседује ради још 4.150 запослених. Такође ће велики број инжењера и техничара који раде за добављаче и подизвођаче Телекома губити послове које ће нови власник пребацивати у иностранство. Страни купац може несметано извлачити новац из Телекома кроз иностране подизвођаче и добављаче да би смањио издатке за порезе. Не само да ће овај број радника бити отпуштен при куповини Телекома, него ће пропорционално бити смањен и број радника који ће бити приман у будућности. Плате у ИКТ области су релативно велике, па и порези који се за ове запослене уплаћују, тако да ће смањење броја запослених у области телекомуникација значити нове губитке у буџету. 2) Повезаност инвестиција и развоја домаће ИКТ индустрије – Инвестиције Телекома су биле преко 13 милијарди у 2013. години, а обртна средства 26 милијарди динара. Са овим средствима може да се ангажује велики број фирми у Србији и подстакне отварање радних места. Фирме које производе софтвер и хардвер за Телеком, продајом својих производа Телекому добијају важне референце које им помажу да продају затим те производе и другим фирмама у иностранству. И обрнуто, без таквих референци, домаћим фирмама је тешко да нађу купце ван земље. На овај начин Телеком може да подстиче развој ИКТ индустрије у Србији, и помогне значајном смањењу спољно-трговинског дефицита. Нажалост, Телеком Србија није максимално користио ову могућност и неретко тендери Телекома укључују услове, који безразложно искључују домаће произвођаче. Држава би требало да уведе регулативу која би онемогућила овакву праксу. 3) Српска телекомуникациона индустрија (некад и сад) – Домаћа индустрија је производила готово све типове телекомуникационих уређаја и софтверских решења, као што су: дигиталне телефонске централе (ДКТС), оптички дигитални системи, ВФ и ВВФ/ УВФ радио-уређаји, примопредајници за дигиталне радио-релејне везе, мобилни вишенаменски ТВ системи, аналогни ТВ предајници и антенски мултиплексери, антенски системи, сензори… Истраживачко-развојни институти, произвођачи и подизвођачи су тако показали да имају капацитете и могућности да освајају нове технологије сваке следеће генерације, а електротехнички факултети су показали да могу да образују врсне стручњаке и укључе се у научно-истраживачки рад. Овакве потенцијале Србија треба да искористи управо на развоју телекомуникационе инфраструктуре Телекома и тако омогући да млади стручњаци остају у земљи уместо што је напуштају. И данас се код нас развијају и производе оптички дигитални системи за 2,5 Gbit/s и 10 Gbit/s, као и наменски софтверски дефинисани радио-системи и уређаји, системи за управљање и надзор оптичких мрежа, мулти-сензорске мреже, непрекидна напајања, сензори итд. 4) Смањење развоја и производње и деградација образовања у случају продаје – Уколико се Телеком прода можемо очекивати и значајно смањење нивоа развоја и производње у ИКТ области. Са губитком полуге развоја као што је Телеком, у Србији ће нестајати могућности да се стекну практична искуства, па се самим тим може очекивати и деградација квалитета образовања, што ће даље умањити могућности Србије да привуче инвестиције у овој профитабилној области. Продајом Телекома, функције праћења нових технологија, планирања и пројектовања телекомуникационих мрежа и избора опреме се потпуно селе у иностранство. Тиме се смањује ниво знања домаћих стручњака, а они најбољи ће одлазити у иностранство, јер ће ниво посла овде бити везан само за техничку подршку. telekom-srbija-blic IV ЗАконска валидност продаје По Уставу и Закону о приватизацији није могуће продавати добра у општој употреби, а то је свакако инфраструктура Телекома, те је продаја Телекома тиме незаконита. На основу претходно изложених аргумената јасно је да продаја Телекома није у интересу грађана Србије, па би и промена регулативе у циљу продаје Телекома била незаконита, јер је Влада Србије дужна да ради у интересу грађана. Продаја Телекома је такође у супротности и с Законом о електронским комуникацијама, јер не обезбеђује развој телекомуникација и информационо-комуникационих технологија у Србији. Уз то, она суштински одудара од Стратегије развоја електронских комуникација у Републици Србији од 2010. до 2020. године и од Стратегије повећања учешћа домаће индустрије у развоју телекомуникација у Републици Србији, које је донела Влада Републике Србије. Нагласимо да су информационо-комуникационе технологије један од приоритета Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије 2010-2015. Такође, и продаја мањинског пакета акција Телекома, уз већинска управљачка права страног партнера није у складу с законима Републике Србије, а у практичном смислу не представља мање штетно решење од продаје већинског пакета акција Телекома. V. Закључак На основу изложеног закључујемо да Телеком Србија никако не треба да се прода из следећих разлога: 1. Телеком Србија је од стратешког значаја за Републику Србију; 2. Економске последице продаје Телекома Србија ће бити изузетно негативне за грађане Србије 3. Последице продаје Телекома Србије ће негативно утицати на развој телекомуникационе индустрије у Србији 4. Продаја, или приватизација, Телекома Србије је незаконита. Стручна јавност Србије је уверена да Телеком мора и може да одговори изазову који се пред њим поставља. При томе се има у виду: – да је брз развој телекомуникација и ИКТ веома значајан за Републику Србију, – да је исправно дефинисање циљева развоја електронских комуникација од посебног државног интереса, пре свега због економског опоравка и раста, – да постоје велики и доказани потенцијали електротехничких факултета у земљи (Београд, Ниш, Нови Сад, Чачак, Косовска Митровица) да образују и стварају нове врсне кадрове у ИКТ индустрији, – да постоје доказани потенцијали научно-истраживачких и истраживачко-развојних института, иновационих центара, домаћих произвођача, добављача, као и подизвођача изградње телекомуникационе инфраструктуре, који су заједно омогућили да Телеком Србија буде оно што данас јесте, једна од три најуспешније српске компаније. Наши инжењери и научници су гарант даљег развоја телекомуникациионих услуга и сервиса које би пружао Телеком. Академија инжењерских наука Србије је спремна као компетентно саветодавно тело да помогне својом стручношћу и знањем Телекому Србија у континуалној изградњи и модернизацији телекомуникационе инфраструктуре и припадајућих услуга. Академија је такође спремна да пружи услуге и Влади Србије у одређивању стратешких праваца развоја информационо комуникационе индустрије, и доношењу адекватних одлука које би допринеле позитивно овом развоју. Извор: АИНС 
