Правда

Професор на Факултету техничких наука у Косовској Митровици Милан Бараћ изјавио је да од Приштине до Рашке, на површини од 300 хектара, постоји 16 огромних индустријских депонија, чија је маса преко 200 милиона тона. “Само тај податак, шта је остало иза Трепче после 90 година њеног рада, наводи на закључак да загађујемо животну средину у великом степену”, рекао је Бараћ. Професорка Јелена Ђокић оценила је да, поред тих Трепчиних депонија отпада, на загађење животне средине утичу и глобалне климатске промене, наводећи да је тренд у последњих 20 година пад влажности ваздуха. “Са падом влажности ваздуха Трепчине депоније постају суве, честице бивају лакше и ношене су ветром километрима. Загађење које имамо од Ајвалије и Кишнице до Рашке на ових 16 депонија бива ношено ветром и загађује много веће површине него што би иначе да нема климатских промена и глобалног загревања", рекла је она. Инжењер агрономије Жарко Пајовић оценио је да у Косовској Митровици постоје два горућа проблема - недостатак депоније, те колектора односно сабирника за прераду отпадних вода. Комунални отпад због непостојања депоније одлаже се на рубу града, на обали Ибра, додао је Пајовић уз подсећање да се у Лепосавићу градски отпад депонује на шљункари. Недостатак депоније за смеће за све четири општине са севера Косова изражен је након што је 2011. године власник имања на којој се налази депонија “Балабан” код Звечана одбио да настави да издаје тај простор. По речима Ђокићеве, решење за депонију за четри општине са севера Косова могло би да буде на локацији “Савина стена” али да је проблем што пут до те локације пролази делимично преко 14 приватних пацела чији власници захтевају потпуни откуп тих имања. Она је подсетила да ЕУ има правило да не купује земљиште због чега све четири општине морају наћи средства да се откупе приватне парцеле, али да депонија и све остало не може бити завршено у наредних 18 месеци. Ђокић је указала на проблем дивље депоније у Косовској Митровици која се налази веома близу граду, истичући да је то извор заразе, а да Ибар, у који се пушта непрочишћена отпадна вода, такође представља проблем. Александар Ћорац сматра да је суштина свих ових проблема недостатак норми и да се још 2005. године знало да ће 2011. истећи рок употребе депонији “Балабан”, али да надлежни нису адекватно реаговали.

Прочитајте још:Чепурин код ВучићаДачић упутио саучешће поводом погинулих рудара у Украјини

Ћорац решење ових проблема види у формирању система односно изради неке од стратегија али да би се све то урадило “мора се знати оквир у којем ће играти утакмица” што сада не знамо. У овом тренутку једино што остаје је апеловање на савест људи, да се нешто промени. Ја бих волео да је ово песимизам, али мислим да је реално, закључио је Ћорац. Дебата на тему “Заштита животне средине – опасности и решења” организована је у Актив арт центру у Косовској Митровици у оквиру “Митровичког друштвеног клуба”, а било је речи и о проблему који изазива медицински отпад и другим еколошким проблемима који погађају север Косова. Упозорено је да сви еколошки проблеми који постоје на Косову врло лако, због Ибра који тече према централној Србији, могу постати и проблеми градова у централној Србији, попут Рашке и Краљева. Извор: Танјуг