Правда

Многи ће на спомен стреса само одмахнути главом и рећи "ма какав стрес". Ипак, колико год нам се може чинити банално, лекари упозоравају да стрес није тако безазлен. Заправо, постао је "тихи убица" модерног доба. Обичан дан на радном месту, неочекиване ситуације, превелика очекивања околине или вас самих ... Све су то откидачи за стрес у свакодневном животу. У настојању да што боље разумемо како стрес утиче на наш организам и здравље часопис Popular Science објавио је научни приступ на то како стрес може обликовати наше животе. Помозите себи Стрес који "гутамо" може утицати на наше тело споља, али још опасније, и изнутра. Кортизол , познат као хормон стреса, може негативно утицати на наш кардиоваскуларни систем, ћелије, нервни и систем за варење. Дуготрајно стање забринутости може повећати ризик од срчаног удара па чак и да доведе до промена у мозгу. Особе које пате од депресије имају изразито високе нивое кортизола у организму, а то може да поремети и ритам спавања. Истраживања су показала да мушкарце највише забрињава финансијска ситуација, а жене су под стресом чешће него мушкарци. Добра је вест да можемо сами да утичу на то како контролисати стрес. Стручњаци упозоравају да штетне последице стреса можете предупредити, или барем мало умањити штету - смехом . Како се наводи у часопису, када се смејете из мозга се отпушта ендорфин који утиче на добро расположење. Помоћи ће и вежба. Када седите раширите руке и ноге и тако останите два минута. Научници тврде да ће тај положај помоћи да се снизи ниво кортизола. Социјализација и медитација такође се наводе као савети за ослобађање од стреса. Које су најбоље стратегије ношења са стресом на радном месту? Нису сви послови једнако стресни. Посао ватрогасца, полицајца или лекара у хитној помоћи засигурно је много стреснији од посла универзитетског професора или благајнице у трговини, иако и таква занимања без сумње могу бити, а каткада и јесу изразито стресна. Нека истраживања показују да у Сједињеним Америчким Државама више од 40% запослених тврди да ради "изразито стресан посао", док једна четвртина њих наводи властити посао као највећи стрес у животу. Претпостављамо да статистика нису ништа лепше ни на нашим просторима. - Најважније је свакако реално сагледати ситуацију у којој се налазите. Ако осећате да је захтев који је стављен пред вас уз све ваше напоре ипак неизводљив - одустаните, немојте допустити да вас сопствени понос и таштина спутавају у доношењу праве одлуке. - Увек покушајте сагледати проблем са више гледишта, ствари су често другачије него што се на први поглед чини. Сетите се своје породице, пријатеља, неких проблема са здрављем које сте можда у прошлости имали, па ћете сасвим јасно моћи да доживи праву величину проблема на послу. - Разговарајте са блиским особама. Најгоре је зачаурити се у властити вакуум и не допуштати никоме да дође до вас. Разговор увек помаже јер самим тиме што изговорите оно што вас мучи наглас осећаћете се растерећеније, а уједно пружа прилику другој особи да изнесе своје мишљење. - На послу је изразито битна добра организација. Вођење рачуна о надолазећим обавезама, које је врло паметно записивати у какав планер или календар, уредност и уходаност на радном месту, процена важности појединих задатака и сходно томе редослед у њихову решавању - све то, иако можда наизглед банално, може унапред спречити појаву многих непредвиђених стресних ситуација. - Немојте се превише љутити на себе када погрешите. Постоји стара латинска пословица која каже: "Грешити је људски, али је у грешци устрајати лудо." Имајте на уму да сте несавршени и према томе подложни грешкама, али истовремено немојте заборавити да учите из својих пропуста како се они више не би појављивали у будућности.

Прочитајте још:ДОКАЗАНО: Пушење марихуане повећава ризик обољевања од психозе

Извор: plivazdravlje.hr