Правда

Она наводи да ће Запад тражити лојалну, да не кажем потпуно потчињену позицију и од Србије, чији је владајући режим заузео курс ка евроинтеграцијама. „Таква је логика историјског процеса на датој етапи, а иманентна карактеристика англосаксонске политике као изразито антируске остаје непромењена. У савременој међународној арени практично нема посебног избора, каже за „Данас“ Ања Филимонова, научна сарадница Института за балканистику Руске академије наука и главна и одговорна уредница интернет-портала Фонд стратешке културе на српском језику, коментаришући актуелне односе Србије и Русије. Филимонова истиче да земља чије је руководство „дозволило себи раскош да не схвата суштину и смисао западне политике, одустајући од независности, плаћа то губитком територије, ресурса, економског потенцијала, урушавањем суверенитета земље, са претњом њеног потпуног нестајања, изнуђеног губитком традиционалних савезника“. „Важно је да се не покваре односи Русије и Србије услед притисака изван, важно је не дозволити подизање вештачких баријера међу нашим земљама и народима. Прогресиван развој односа са Русијом пре свега одговара расположењу огромне већине Срба, да и не говоримо о самој Русији. Као друго, за елементарно преживљавање Србије у будућности потребно је положити темеље већ сада. И управо сарадња са Русијом овде може да обезбеди реалне могућности, које, између осталог, могу постати озбиљан и убедљив аргумент у разговору са западним партнерима Србије, што ће несумњиво ојачати њене позиције и ауторитет. Посебно ће се, у пуној мери, искористити могућности које су се појавиле у енергетском сектору, без обзира на одустајање од Јужног тока, као и у области војно-техничке сарадње, али и у свим другим областима: од економске до културне. Потенцијал билатералне сарадње уистину је неисцрпан“, указује Филимонова. Поводом најаве министра спољних послова Србије Ивице Дачића да ће 18. марта заједно са министром одбране Братиславом Гашићем боравити у седишту НАТО у Бриселу поводом договора о Индивидуалном акционом плану партнерства, саговорница листа „Данас“ констатује да Индивидуални акциони план партнерства „представља практично чланство у НАТО-у“. „Логика НАТО-а је јасна: покушај да удаљи Србију од Русије, у случају потпуне кооперативности власти, чак и да је сврста у редове стратешких противника Русије. За Србију ће то значити даље рушење одбрамбене способности земље и практично ликвидацију сопствене армије која се претвара у привезак војних операција НАТО-а. Деловање Запада ће бити усмерено управо на постизање тих циљева“, тврди Ања Филимонова. Упитана може ли Србија у својству председавајућег ОЕБС-а да допринесе решавању украјинске кризе и смиривању тензија између ЕУ и Русије, она наводи да је у овом тренутку систем међународне безбедности озбиљно подрован деловањем САД и њихових савезника. „Србија као председавајући ОЕБС-а треба да заузме непристрасну позицију и омогући мирно регулисање кризе. А за то је потребна часна и отворена истрага свих злочина, укључујући и трагедије на Мајдану, Одеси, Мариупољу, трагедију са малезијским „боингом“. Русија је не једном истицала да ОЕБС не сме да се претвори у инструмент „демократизаторске“ политике у Европи, где монопол на истину има само НАТО пакт и ЕУ. Међутим, информације које је више пута износио министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров, а те информације потврдили су и многи независни новинари и невладине организације, о томе да украјинска армија намерно отвара ватру тешком артиљеријом по цивилним квартовима, да је забележено мноштво случајева произвољног хапшења, мучења, насилног одузимања имовине, а такође и убистава, масовних кршења људских права, дискриминације и непоштовања националних мањина у Украјини, све те информације, сва та питања захтевају највећу могућу пажњу и истрагу, пре свега од стране ОЕБС-а“, констатује саговорница листа „Данас“. Говорећи о значају предстојећих заједничких војних вежби Србије и Русије, Филимонова наводи да је то могућност размене искустава, платформа за вишестрану војно-техничку сарадњу на више нивоа. „Војне вежбе су шанса за демонстрацију могућности руске технике, чији су савремени обрасци непревазиђени. То може за Србију постати важан превентивни фактор на фону многобројних изазова и претњи безбедности на регионалном нивоу, као што је на пример, незаконито стварање Армије Републике Косово, практично армије велике Албаније, ако имамо у виду војни споразум Приштине и Тиране из јула 2013. године“, закључује она.

Прочитајте још:ЛАЗАНСКИ: Мађарски пркосВучић: Tражимо алтернативу руском гасу, а не Eвропскоj униjи

Извор: Данас