Правда

Два дана касније, 6. јануара, сиријски побуњеници успели су да протерају ИСИЛ из града Ар-Ракa. То њихово највеће упориште убрзо је ИСИЛ поново преузео. ИСИЛ је 25. јануaра најавио стварање нове либанске војске, с циљем борбе против Хезболаха и његових присталица у Либану. Ал-Каида је почетком фебруара саопштила да раскида све везе са тим својим огранком, који се бори на подручју Сирије, као и да се ограђује од међусобног сукоба између побуњеника у сиријском грађанском рату. Неколико дана потом, 4. марта ИСИЛ се повукао из пограничног града Алепа, недалеко од границе с Турском. У исто време у интервјуу за француски телевизијски канал Франс 24, ирачки премијер Нури ал Малики оптужио је Саудијску Арабију и Катар да финансирању ИСИЛ. Ирачки војни хеликоптери су 27. априла напали и уништили ИСИЛ конвој од осам возила унутар Сирије. Био је то први случај да су ирачке снаге деловале ван своје земље од Заливског рата. ИСИЛ је 1. маја спровео укупно седам јавних погубљења у граду Рака, у северној Сирији. Шест дана касније, припадници ИСИЛ су упали на универзитет у провинцији Анбар, западно од Багдада и задржали студенте као таоце. Мосул је почетком јуна пао под контролу ИСИЛ-а, који је преузео државне институције, аеродром и полицијске станице и испоставу Централне банке. Уследио бег стотина хиљада мештана из Мосула и регије. ИСИЛ је 11. јуна запосео турски конзулат у Мосулу, киднаповали су шефа дипломатске мисије и неколико чланова особља. Средином јуна заузели су Тал Афар, у покрајини Нинива, а тада су се појавиле и слике масовних егзекуција. Сиријска авијација бомбардовала је 24. јуна положаје ИСИЛ у Ираку. Пет дана касније, ИСИЛ је најавио оснивање калифата. Промењено је име у “Шура (Савет) Исламске државе” и именован “калиф муслиманске државе”. Речи Ирак и Левант уклоњене су из назива Исламске државе. Почетком јула Исламска држава је запосела главна нафтна поља у Сирији, у провинцији Деир Езор која се граничи са Ираком. Месец касније, 6. августа – Исламска држава је киднаповала стотине Јазиди жена у Сињару, како је отворено речено, да би их продали као робље. Сутрадан, преузела је контролу над градом Каракош (Бакхдида) што је довело до егзодуса асирских хришћана. Председник САД Барак Обама је сутрадан, 7. августа одобрио ваздушне нападе у Ираку против Исламске државе. Џихадисти Исламске државе убили су идућих дана најмање 500 припадника заједнице Јазида у офанзиви на северу Ирака, а десетине хиљада су побегле. Француски министар иностраних послова Лоран Фабиус најавио је 10. августа да ће Француска размотрити пружање помоћи у наоружању “у сарадњи са Европљанима”. “Геноцид у северном Ираку” (над Јазидима), израз је који улази општу употребу. Сутрадан, 11. августа Арапска лига је осудила напад Исламске државе на мањинску ирачку етничку групу Језиде, означивши га као “злочин против човечности”. Француски председник Франсоа Оланд је 13. августа најавио испоруку оружја Курдима, “за неколико сати”. Навео је да је становништво у курдским подручјима у Ираку суочено са “катастрофалном ситуацијом” – која захтева интензивирање напора међународне заједнице. Два дана касније, Савет безбедности УН усвојио је једногласно Резолуцију 2170 чији је циљ да онемогући финасирање екстремиста у Ираку и Сирији, као и да спречи прилив нових екстремистичких бораца из иностранства. Циљ резолуције је, слабљење Исламске државе и Фронта Ал-Нусра. Директор Опсерваторије за људска права, чије је средиште у Британији, изјавио је 19 августа: “Број бораца Исламске државе прешао је 50. 000 у Сирији, од којих 20. 000 нису Сиријци”. Тог дана терориста Исламске државе убија Џима Фолија, америчког новинара, у Раки, Сирија. Немачке владе одлучила је, почетком септембра, да наоружа Курде а то је ратификовано у Бундестагу, великом већином гласова. Снимак погубљења и другог америчког новинара објављен је 2. септембра. На снимку се види како маскирани припадник Исламске државе одсеца главу 31-годишњем Стивену Сотлофу који клечи. Снага САД и Ирака су 15. септембра, у сукоб код Сук ел Газиија, поразили припаднике Исламске државе. Седам дана касније, започели су ваздушни напади на снаге Исламске државе. Снимак на којем је приказано одрубљивање главе Британцу Алену Хенингу објављен је у октобру. На крају снимка, убица је запретио да ће “наредна жртва бити Американац”. На самом почетку децембра Исламска држава преузела је одговорност за смрт троје људи у време немира 28. новембра, у Египту. Међу погинулима био је и египатски бригадни генерал. Пре само неколико дана портпарол Исламске државе Абу Мухамед ал-Аднани запретио је да ће припадници ИСИЛ ући у Рим, разнети Белу кућу, Биг Бен и Ајфелову кулу. Та видео порука, пренео је АФП, дата је након што се нигеријска екстремистичка група Боко Харам заклела на верност ИД. Поједини аналитицари тумаче најновију поруку ИД као покушај да се подигне морал екстремистима и заплаши Запад у тренутку када ИД трпи поразе у Ираку. - Саопштавамо вам добре вести о ширењу калифата на Западну Африку - рекао је портпарол Аднани. Ширење је стуб доктрине ИД која је недавно декларисала своје нове провинције на Блиском истоку и северној Африци, мада у тим областима има мањи утицај, пренеле су светске агенције.

Прочитајте још:Кличко прозвао Путина и поручио Западу: „Он ће изазвати Трећи светски рат“ДНР и ЛНР: Кијев погазио крхки мир

Извор: Танјуг, Телеграф