Правда

"Представљати своју земљу је највећа могућа привилегија у каријери и животу спортисте, и то није фраза. Најсрећније тренутке у каријери доживеле смо у дресу са државним грбом, а имале смо задовољство и срећу да их доживимо баш у нашој земљи и да их поделимо са нашим народом на путу ка освајању сребрне медаље на Светском првенству 2013. године у Београду", навеле су у писму. Четири репрезентативке су истакле да су за репрезентацију играле и повређене, ризиковале погоршање повреда и кршиле забране лекара и додале да због тога не жале и да би поново урадиле исто. Упознајемо јавност са нашом дефинитивном одлуком да у овим околностима, док је селектор Бошковић, не можемо да наставимо да играмо за репрезентацију, саопштиле су Лекић, Томашевић, Дамњановић и Цвијић. "На путу нашој спремности да будемо на располагању нашој земљи овог пута стоји нама непремостива препрека. Сачуваћемо опште достојанство и нећемо улазити у детаље, нити их износити у јавност", навеле су репрезентативке у писму. Оне истичу да су се безброј пута безусловно подредиле заједничком циљу, јер је репрезентација изнад свега, и да су преко леђа и главе пребациле много терета и проблема, скривајући и камуфлирајући главни проблем - вођење са клупе. "Дебакл на Европском првенству је кап која је прелила чашу и показала да на тај начин више не можемо. У јуну нас очекују изузетно тешке квалификационе утакмице за одлазак на Светско првенство са репрезентацијом Румуније. Времена за припрему је све мање, ова недеља је била последње окупљање пре тих мечева, а ми не можемо више са истим и једнако празним оружјем у тако неизвесну битку. Треба нам и ново оружје, и нова муниција", стоји у отвореном писму.

Прочитајте још:

• ЕП 2016: Српске рукометашице у првом шеширу
• Србија прошла у завршну фазу Светске лиге
• Биланс медаља: Србија међу 10 најуспешнијих на ЕП!

Извор: Фонет