Правда

Радиновић за данашње „Вечерње новости“ оцењује да Индивидуални акциони план партнерства који су у Бриселу, у име Србије, потписали министар спољних послова Србије Ивица Дачић и министар одбране Братислав Гашић има низ обавеза које тек треба анализирати, чак и са становниша њихове /не/уставности. „Држава се готово потпуно предаје у челични загрљај НАТО-у. Закључују се уговори, договори, планови и аранжмани, којим се потпуно обесмишљава такозвани статус војне неутралности утврђен актом Народне скупштине Србије“, упозорава Радиновић. Као илустрацију за то он наводи да старешине и војници НАТО-а на територији Србије добијају права далеко већа него што их имају старешине или војници српске Војске. „Када и чиме је НАТО заслужио те привилегије?“, пита Радиновић и констатује да се у марту ове године неколико дана пре 16 година од НАТО агресије и помена жртвама, уочи сећања на прогон Срба и других неалбанаца са Космета, на милионска разарања потписује нови документ најављен као највиши степен сарадње са НАТО савезом. „Сарадња са НАТО се подиже на највиши ниво када се заоштравају глобални односи у Европи. То се дешава у време заоштравања односа између Запада и Истока, САД и Русије, односно НАТО-а и Русије. У време почетка новог хладног рата“, закључио је Радиновић.

Прочитајте још:Карађорђевић: Баш зато што смо гинули од НАТО-а морамо да се окренемо западуАмеричка војска стигла у Пољску – једва прошли кроз Чешку!

Нато је 24. марта 1999. године почео бомбардовање тадашње СР Југославије, током којег је за 78 дана убијено 2.500 људи, 1.500 цивила, а међу њима 88 деце. Током Нато агресије рањено је 12.500 становника СР Југославије, од којих 6.000 цивила, међу којима 2.700 деце и 5.173 војника и полицајца. Тешко је разорена инфраструктура, привреда, школе, здравствени центри, споменици културе, медијске куће… Извор: СРНА