Најновије

Русија би могла да подржи тужбу Србије за одштету од НАТО-а

МОСКВА - Уочи 16. годишњице бомбардовања Србије руски аналитичари истичу да су остала отворена многа питања акције НАТО, спроведене мимо СБ УН, а да се последице кршења међународног права осећају и данас.
Србија - Русија (Илустрација: Вконтакте)

Србија - Русија (Илустрација: Вконтакте)

Политиколог Александар Курочкин сматра да покретање тужбе за ратну одштету од НАТО земаља и те како има смисла и да би Русија могла да је подржи. Александар Курочкин, политиколог и заменик декана Факултета политичких наука Санктпетербуршког државног универзитета, у изјави за Спутњик напомиње управо то да актуелност догађаја, који су се десили у Савезној Републици Југославији 1999. године, нимало не јењава, а да то доказује и чињеница да украјински сукоб још није решен. „У протеклом периоду су откривене многе чињенице у вези са агресивним дејствима НАТО-а на Балкану, што нас још једном приморава да размишљамо о могућим варијантама развоја догађаја у Украјини. Курочкин сматра да са становишта међународног права догађаји који су се десили у СРЈ неће бити проглашени за „агресију“, али ако се оцењују по броју жртава и катастрофалним последицама по економију, операција НАТО-а се другачије не може назвати. Он сматра да идеја о потенцијалном захтеву за одштету од земаља које су учествовале у операцији има смисла. „Чини ми се да би уз одређени стицај околности Русија могла да подржи овакву тужбу. Захтев би могао бити покренут у политичке сврхе како би се скренула пажња на проблем и како би се подсетило на ове догађаје, или у чисто економске сврхе ради добијања надокнаде за штету. Сама иницијатива може бити перспективна, а друга је ствар да ли додатна средства могу да надокнаде људске губитке и политичку штету коју је Југославија претрпела“, напомиње Курочкин. Владимир Козин, главни саветник Руског института за стратешка истраживања, крајем 90-их радио је у одељењу за земље НАТО-а у Министарству иностраних послова Руске Федерације. Он подсећа да се Москва на политичком нивоу одлучно супротстављала операцији НАТО-а против Југославије. Руководство земље је тадашње догађаје отворено називало „актом агресије“ и „ударом на међународну заједницу“, а Министарство је извесно време прекинуло све званичне контакте са седиштем Алијансе у Бриселу. „Кад сам од српских колега добио карту на којој су били обележени цивилни објекти и кад сам је крајем 1999. године показао на међународној конференцији за безбедност у Дрездену, сви западњаци су били просто ужаснути видевши колико је објеката било бомбардовано: мостови, болнице, школе и фабрике које су производиле искључиво цивилне производе. Односно, власти западних земаља су бомбардовале, али нису информисале своје грађане о томе шта бомбардују“, каже Козин. Он додаје да су западне земље то прећуткивале, односно да су само понекад говориле о својим успесима, а да о томе колико је цивила погинуло није било ни речи. „Говорио сам на једном од универзитета у Прагу, студенти не знају бројке, не знају колико је било жртава приликом авионских напада на Југославију. Као што, узгред речено, не знају ни колики су губици у садашњој ситуацији у Донбасу. Исто се понавља из године у годину“, закључује Козин.
Прочитајте још:
Извор: Спутњик

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА