БЕОГРАД - О евентуалној подршци Вуку Јеремићу за учешће у трци за генералног секретара УН у државном врху се још не размишља, сазнаје „Политика”. Неизјашњавање из врха власти многи тумаче као готово сигуран сигнал да су изгледи бившег председника Генералне скупштине УН да добије подршку своје државе врло слаби.
Уколико не подржи Јеремића или пак не нађе неког другог кандидата, Србија пропушта прилику да учествује у трци за првог дипломату света, што је, како каже хрватска министарска спољних послова Весна Пусић, јединствена прилика за промоцију своје државе. И не само то. Наиме, први пут у историји УН, генерални секретар ће бити биран међу кандидатима из источне Европе. Зато не треба да чуди чињеница да су се наше комшије већ увелико укључиле у ову борбу. Тако је Словенија још пре неколико месеци обелоданила да је њен кандидат бивши председник Данило Тирк, док је званични кандидат Бугарске Ирина Бокова, генерална директорка Унеска. Ових дана смо сазнали и да је нова хрватска председница Колинда Грабар Китаровић дала подршку за кандидатуру својој љутој политичкој противници, министарски спољних послова Весни Пусић. Њих две не само што припадају различитим политичким опцијама већ је јавна тајна и да је Пусићева у бирачком телу ХДЗ-а које подржава председницу много непопуларнија чак и од премијера Зорана Милановића. Како је Пусићева пренела, председница је оценила да би за Хрватску било добро да има кандидата. У трку се укључила и Црна Гора. Наиме, тамошњи медији преносе да ће потпредседник владе и министар спољних послова Игор Лукшић, највероватније, бити кандидат Подгорице. За разлику од кандидата из комшилука који су такорећи непознати у дипломатским круговима УН, Јеремић има богато искуство из претходне борбе за високу функцију у светској организацији. Тиме су му, како сматрају аналитичари, и шансе да успе далеко веће. Да подсетимо, он је 2012. године успео да освоји већину гласова у Генералној скупштини УН у трци коју су светски медији оценили као жестоку дипломатску борбу ретко виђену у УН. Његов противкандидат за ту функцију био је Литванац Далијус Чекуолис. Својевремено је иначе британска агенција Ројтерс бившег шефа српске дипломатије означила као најозбиљнијег кандидата за Муновог наследника. Уз подсећање да су Русија и Кина подржале избор Јеремића за председавајућег Генералне скупштине, као његова предност се наводи то што је „посвећен, страствен, популаран код већине света”. Међу онима за које се спекулисало да су кандидати, али да још немају подршку својих држава, поред Јеремића су и садашњи шеф словачке дипломатије Мирослав Лајчак и један од његових претходника, Јан Кубиш, који тренутно обавља дужност специјалног представника УН за Авганистан. Генералног секретара УН именује Генерална скупштина УН на предлог Савета безбедности. У избору пресудну улогу има пет сталних чланица Савета безбедности, САД, Русија, Кина, Велика Британија и Француска. Оне имају и право вета, којим могу да блокирају избор неког кандидата који им не одговара. С обзиром на чињеницу да су САД један од највећих финансијера УН, оне се и те како питају када се одлучује. А како је у једном неформалном разговору приликом прошлог избора генералног секретара рекла америчка секретарка Кондолиза Рајс, избор је пао на Бан Ки Муна јер долази из савезничке земље, додавши и да није сигурна да желе „јаког генералног секретара”.
Прочитајте још:Ђилас под истрагом – сумњиво лично богатство!ХВАЛА ЗАПАДНИМ ПАРТНЕРИМА: Србија прва по смртности од рака у ЕвропиСоња Бисерко: НАТО бомбардовање није злочин, оно је спречило нова убиства!
Какви би били изгледи Вука Јеремића уколико успе да прескочи домаћу лествицу? Према неким незваничним информацијама, за њега би наводно гласало девет од петнаест чланова Савета безбедности. Међу несталним члановима СБ следеће године ће бити и Турска, и Јеремић би, наводно, због заслуга које има у оснивању трилатерале (Србија–БиХ–Турска) могао да рачуна и на њен глас. Међутим, пошто је избор генералног секретара политика, Јеремић би, пре свега, морао да обезбеди подршку најутицајнијих чланица СБ – САД, Француске и Велике Британије. Извор: Политика (Јелена Церовина)