Ових дана се према истраживањима руских научника повећава број срчаних удара за 1,5 пута, учесталост самоубистава за 66 одсто, а број позива хитној помоћи је знатно увећан.
Још један знак да је зима иза нас стигао је у недељу у два часа после поноћи, када су часовници померени за један сат унапред. Наступило је летње рачунања времена, а Срби, као и житељи још 109 држава у свету, остали су без једног сата сна. Већина света прихватила је такозвано летње, указом постављено, време, рачунајући да се тиме штеди електрична енергија, "продужава" дан, повећава продуктивност, радни дан чини ефикаснијим. Међутим, има и супротних тврдњи које указују на штетност те праксе. Кампања против рачунања зимског и летњег времена стигла је и до Европског парламента, заједно са извештајем експерата којим се наглашавају негативне последице по здравље људи. Не постоји јединствен, планетарни систем преласка на договорено време и државе то обично решавају локално - углавном се током изабраног викенда часовници померају за један сат, али је у неким земљама то померање само пола сата. У Европи, без Исланда и Русије, постоји такозвано европско летње рачунање времена, које се, указом, користи и у Србији. Оно подразумева да се часовници померају сваке последње недеље у марту и октобру, прво са 2 на 3 сата, а потом, с јесени, обрнуто. "Зимско рачунање времана, заправо је, право, астрономско рачунање времана", каже Слободан Бубњевић из Центра за промоцију науке. По њему, сунце је у зениту на највишој тачки на небу у 12 сати. Летње, на које смо сада прешли, јесте одлука држава, са конкретним циљем. У Србији је летње рачунање времена уведено 27. марта 1983. године. Од 1995. године сатови су померани у последњој седмици септембра на основу одлука које је доносила Влада, а пре седам година донет је нови закон којим је летње рачунање времена усклађено са Европском унијом. "Цела идеја о увођењу летњег, такозваног указног, времена заснована је на астрономској околности да у јануару сунце излази око осам сати, а залази око 16, док у јулу, кад је дан знатно дужи, излази пре пет, а залази после 21 сат", каже Бубњевић. Будући да људи своје дневне активности започињу у исто време током целе године, обично око седам сати, средином лета се тако "губи" скоро два сата дневног светла. Мишљења о укупном економском ефекту преласка на летње рачунање времена у свету су подељена. Уштеде на глобалном нивоу постижу се, пре свега, у потрошњи електричне енергије за осветљење. Некада је у структури потрошње струје то била значајна ставка, али се данас укупна уштеда своди највише на један проценат. "Неке анализе у САД показују да се померањем часовника штеди између 500 милиона и милијарду долара годишње", каже Бубњевић. Србија би, када би самостално, мимо Европске уније, укинула указано рачунање времена, имала више штете, економске нарочито, због низа грешака које би се догађале због разлике у времену. Уз више дневног светла, истраживања су показала да трговачки ланци и угоститељи остварују бољи промет, док истовремено расте број спортских активности и туристичке организације бележе додатан приход. Међутим, све више се чује мишљење да те промене два пута годишње лоше утичу на људе, изазивају стрес, умор, депресију, главобоље... И све је више земаља које сумњају у корист враћање часовника, уназад и унапред, два пута годишње. Тако, нека истраживања показују да првог понедељка после преласка на летње рачунање времена број саобраћајних незгода порасте око седам одсто, а да се током прва три дана у седмици после преласка на летње рачунање времена број срчаних напада повећава око пет одсто, што се објашњава повећаним стресом због губитка једног сата сна. "Од 192 земље, такозвано летње указно време усвојено је у њих 110, а не примењује се у Кини, Јапану, Јужној Кореји и широм афричког континента, где ова мера никад није стекла ширу популарност", каже Бубњевић. У Русији је, према његовим речима три године заредом постојало само летње рачунање времена, а од октобра прошле године, по одлуци Путина, трајно се прешло на зимско рачунање времена. Актуелни извештај експерата, предат Европском парламенту, показује да померање казаљки односи више хиљада људских живота због недостатка сна, поремећаја биоритма, саобраћајних удеса, срчаних удара, депресија, самоубистава. Из Чешке је пре неколико година кренула европска кампања против рачунања зимског и летњег времена, да се у седам земаља Европске уније прикупи милион потписа и покуша да натера Брисел да Европљанима не помера сваког пролећа и јесени казаљке будилника. На иницијативу Чеха, недавно су полсаници Европског парламента расправљали да ли треба настављати са смењивањем летњег и зимског времена. За сада, међутим, Европпска унија остаје при зимском и летњем рачунању времена.
Шта кажу Руси
Према извештају Руске академије медицинских наука, прелазак са зимског на летње рачунање времена повећава број срчаних удара за 1,5 пута, учесталост самоубистава за 66 одсто, а број позива хитној помоћи је знатно увећан. Као и у целом свету, због промене времена руски енергетски сектор годишње штеди око три киловат-сата електричне енергије по становнику, али због стреса то заправо увећава економске губитке.
Прочитајте још:
Извор: БН
