Правда

Шест торњева бит ће високи до 50 метара и слаће снимке пољским граничарима који надзиру границу дугу 200 километара. Градња ће коштати око 2.5 милиона евра, а 75 одсто осигураће се из фонда за надзор спољних граница ЕУ. На тај потез Варшава се одлучила након вести да је Русија у Калињинград допремила ракете кратког домета Искандер. Руско министарство обране још је крајем 2013. године објавило постављање таквих ракета које су, према наводима руског министарства, у складу са међународним законом. Ради се о руским тактичким балистичким пројектилима за које се сматра да су конструисани са уграђеним системима и поступцима противмера које омогућавају маневрисање у почетној фази лета пројектила у ниској путањи као и могућност маневрисања у завршним фазама напада. Стручњаци напомињу како постоји могућност преноса бојевих глава до 480 килограма и како такав ракетни систем садржи и електрооптички нишански систем. Ако се не може зауставити, моћног светског дива као што је Русија, очито је потребно надзирати. Московска власт још од објаве плана САД и НАТО о изградњи ракетног штита на простору Источне Европе напомињала како постоји потреба за распоређивањем ракетног система Искадер у Калињинграду. Последње претње потпуним уништавањем САД, као и заоштравање односа са НАТО дају да се наслути да и након маратонских преговора између челника Русије, Украјине, Немачке и Француске када је договорено, са свих страна, заустављање сукоба, уклањање тешког наоружања као и покретање уставних реформи у Украјини, Русија има скривених кечева у рукаву које намерава да извуче у тренутку када се нико томе неће надати. Европска унија се очито одлучила да се супротстави непријатељски настројеним Русима. Како би заштитила свој суверенитет и територију коју је годинама стварала, надзор границе код Калињинграда биће под лупом Европске уније. Снимци с торњева требало би помоћи да се забележе било какве активности с руске стране границе, а добијене информације требале би да помогну Украјини, али и целој Европској унији у креирању политике у односу са Русијом. Скептици би засигурно рекли како се потез на који се Пољска одлучила представља и својеврсну потврду о припремању, како Русије, тако и целе Европе, на могућност избијања нових сукоба на Европском тлу. Док преговори Европске уније и Русије теку споро, а договорени потези и обећања испуњавају веома споро или се пак суопште не поштују, и једна и друга страна спремају се за могући план Б. Из Русије стиже и вест о руском ширењу војне присутности на Арктику. Наиме, Русија је на том подручју поставила ракетни систем ваздух-земља. Осим ракетног система на подручју богатог рудама распоредиће се и ловци пресретачи МИГ-31 као и нови радар на острву Нова Земља у Арктичком мору, потврдио је генерал мајор Кирил Макаров. Руска војска последњих година је све присутнија на крајњем северу, у време када Москва полаже права на велике делове арктичког предела како би си осигурала права на искоришћавање нафте и гаса. Арктик због топљења леда постаје и све важнији пловни пут, што је довело до територијалних спорова неколико земаља. Северни пол присвајају Канада, Русија и Данска. Занимљиво је приметити тренутак у којем дотични ракетни системи долази под лупу јавности у тренутку све напетије ситуације између Русије и Украјине. Гранични торњеви који ће бити смештени дуж копнене границе с руском енклавом Калињинградом бити ће суфинансирани великим делом из европских фондова за надзор спољних граница ЕУ. Иако се свака активност Русије бележи и сателитским снимцима, план Москве и даље је непредвидив. Шта спрема Русија, нико са сигурношћу не може да потврди. Битка за Украјину могла би постати окидач за нове сукобе. Европска унија осим што је одлучила да заштитити своје границе, још је једном јасно дала до знања како је украјински непријатељ и непријатељ Европе. Односи Запада и Русије су због кризе у Украјини најгори од краја Хладног рата.

Прочитајте још:Да ли Америку ускоро очекује државни преврат?!Обама прети: Америка ће бити против свакога ко се замери Израелу

Извор: Dnevnik.hr