Правда

Цело насеље смрди на нафту, а неки становници су морали да се евакуишу, док неки одбијају да напусте своје куће. Бројне куће су уништене и оштећене, а мештани за инцидент криве нафтну компанију из Канаде. За овај инцидент се мало зна, јер локални медији селективно извештавају о овом инциденту који се догодио на бушотини нафте која припада канадској компанији Банкерс Петролеум. Извештавању о овом инциденту нису се бавили ни други медији у региону. – Прво сам мислила да је пукла нека цев. Не знам шта ћемо. Кућа нам је пукла напола. Кућа коју смо с тешком муком градили цели живот – каже жена из Маринзе у телевизијском прилогу Ал Јазеере која је урадила извештај о том инциденту. Ретки албански медији врло селективно извештавају о овом догађају очигледно катастрофалних размера по тамошње становништво. Власти су због озбиљности ситуације, тешког загађења воде и тла и ваздуха, оштећења кућа, опасности од експлозија и небројених гејзира из којих шикљају стотину метара високи стубови плина помешаног с водом и блатом – наредили евакуацију становништва. Неки од сељана су одбили евакуацију, али већина је ипак напустила село, у страху за живот од могућих нових ерупција и експлозија. Иначе компанија Банкерс Петролеум ради у Албанији од 2004. године и из бушотина од тада извлачи милионе тона нафте, те је недвојбени узрочник несреће коју је проузроковао “поступак екстракције нафте и плина из шкриљца који укључује упумпавање знатних количина воде и хемикалија у стене”, како су објасниле власти. Албанско становништво се већ годинама жали и протествује због честих експлозија и подрхтавања тла, те загађења питке воде и ваздуха, као и пољопривредног земљишта, али без посебног успеха. Уместо одговора на протесте, у јулу прошле године албански председник Бујар Нисхани одликовао је директора Банкерс Петролеума Ебијаа Бадвија одличјем, односно “наградом за посебне цивине заслуге” током церемоније у тамношњој председничкој палати, како се сазнаје у Канадско-албанском привредном већу. – Ове ерупције није изазвала компанија Банкерс Петролеум. Врло су мале шансе да ми имамо било какве везе с овим. Али биће истрага која ће показати шта се десило – изјавио је из компаније Бејн Аснус за Ал Јазееру. Ипак, премда је до сада углавном негирала своју одговорност за наведене инциденте, у међувремену је своју везу с најновијим инцидентом катаклизмичких размера морала да призна и награђена компанија, која нафтним пољем Патос-Маринза, највећим копненим извором нафте у Европи, управља од 2004. године. Канадски инвеститори, како их албанске власти и њима припадајући медији воле да их зову, убрзо су преузели власт и над пољем Куцова, другим највећим албанским извором нафте. Такође, упркос огромном профиту којег извлаче из албанских богатстава, а науштрб локалног становништва, компанија је додатно стимулисана и кредитом Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) у износу од 200 милиона долара, уз одлагање отплате до 2020. године. Иначе, иста компанија је према доступним подацима, у Албанији прошле године остварила од око 600 милиона америчких долара добити, чиме је наводно постала најпрофитабилнији албански привредни субјект, што и није чудно, када се зна како грађани у Албанији плаћају бензин који је међу најскупљима на свету, знатно скупљи него у околним државама. Петљање с нафтом на овом подручју започето је још 1957. године, када су истраживања тамо започели стручњаци из ондашњег Советског савеза, албанског савезника. Међутим, већ тада је први пут експлодирала бушотина, па је комплетно село пресељено северније, а ватре на месту експлозије су без могућности гашења гореле следеће четири године. Како се тврди, ерупције од пре пар дана су се десиле отприлике на истом месту као и некад. До раних осамдесетих година прошлог века је због нафте локално становништво имало и одређене користи од експлоатације у њиховом дворишту – макар би један члан домаћинства имао некакав посао везан уз црпљење нафте, а имали су и неке друге бенефиције због живота у нездравом окружењу. Ипак сада је битно друкчије. Тек педесетак житеља је на овај или онај начин ради за нафтну компанију, а доходак по становнику је знатно нижи него у другим подручјима Албаније. Поврх свега тога, они који се баве пољопривредом и сточарством не могу да живе од тога, јер њихове производе због загађености поља и вода мало ко више жели да купи. Погледајте видео:

Прочитајте још:Француски контраадмирал: Европске земље треба да напусте НАТО и обнове односе са РусијомКратко и јасно: Србија се креће према побуни

Извор: tris.com.hr,Телеграф