Правда

Он је написао свечево житије у којем је набројао нека од чуда која су се догодила после његове смрти, а којих је, како сам каже, било толико, да "нема папира на који би могла стати". "Била је недеља, дан васкрсења", казује архимандрит Амвросије. "Седели смо и разговарали испод еукалиптусовог дрвета у манастирском дворишту. Изненада се, јашући на мазги, појавила једна мештанка. Жена се зауставила испред нас. У рукама је носила малу девојчицу, коју је непосредно пре тога ујела змија. Натечено дете је страховито патило. На острву није било лекара, а поред свега тога, ова мештанка није имала ни новца. Само јој је Бог могао помоћи, и она је, уздајући се у ту помоћ, дошла код монаха. Дете су положили на земљу. Монаси су донели мошти светог Нектарија, ставили их у чашу са водом, и дали детету да испије. Овакав лек измамио је једном посетиоцу подругљив осмех. Нешто пре тога, један монах се удаљио и отишао по мошти свог небеског заштитника, светог Нектарија Егинског. Он ми је предао ове мошти и затражио да њима благословим девојчицу. Послушао сам га и махинално удовољио његовој молби. Дете се умирило. Болови су престали, и оно је убрзо заспало. Мајка га је одвела кући, и све се срећно завршило. Овај монах је једном отишао у Атину да посети сестру. Припремала је чај, и изненада на руку просула чајник са кипућом водом. Запомагала је од болова, а он је узео ове исте мошти светог Нектарија и рекао: 'Господе Боже наш, молитвама светог Нектарија исцели моју сестру'. Затим јој је тим моштима протрљао руку на којој се налазио огроман љубичасти плик, ризикујући да тиме само повећа бол. Изненада се десило чудо Божје, и рука је постала сасвим здрава. Упала се смирила, и постепено повукла, као да је са руке скинута рукавица. Иако је била побожна, монахова сестра није много веровала у бесмртност душе. Он јој је тада рекао: 'Тебе је исцелио свети Нектарије. Од сада веруј у бесмртност душе, јер у то верује и свети Нектарије'. На тај начин је сестра овог поштованог монаха истовремено задобила и исцељење, и православност сопствене вере. У манастир Свете Тројице је 1931. године пристигао млади брачни пар, желећи да крсти дете које су посветили светом Нектарију. Родитељи су већ имали двоје деце, која су рођена парализована. Прво дете је још било живо, док је друго умрло. Треће дете, које су довели у манастир да би га крстили, такође је рођено парализовано. Обесхрабрени и готово очајни, родитељи су дошли по јелеј из кандила на светритељском гробу. Овим јелејем помазали су млађе дете, обећавши при том светом Нектарију да ће га крстити у егинском манастиру, и да ће му дати светитељско име. Каквим се речима може исказати чудотворна сила Божја? Непосредно после трећег погружавања (потапања у воду), дете је постало сасвим здраво, па се чак и данас, као старија особа, одликује крепкошћу и савршеним здрављем". У књизи "Земаљски анђео - небески човек", која је изашла залагањем Православне мисионарске школе при храму св. Александра Невског у Београду, наводи се и овај пример: У јануару 1925. године, једна побожна девојка је, сасвим неочекивано, била обузета нечистим духом. При самом помињању светитељевог имена, демон је беснео, жалостио и нападао ово сирото Божје створење. Не могавши да поднесу страдања своје кћери, родитељи су одлучили да је на дан Педесетнице одведу на гроб светог Нектарија, надајући се да ће тамо бити исцељена. Како су се приближавали манастиру, демонска јарост је све више расла. Монахиње у манастиру биле су приморане да девојку привежу за стабло бора, који је растао поред гроба. Захваљујући светитељу, демон је напустио ову страдалницу, која се затим замонашила и добила име Митродора.

Прочитајте још:

• Христос васкрсе!
• Благодатни огањ стигао у Србију
• Патријарх Иринеј: Празновање Васкрса – празновање живота вечног и непролазног!

Извор: Новости