Правда

На хиљаде квадратних километара прашуме раскрчи се из Амазоније сваке године како би се обезбедило земљиште за пољопривреду - што је образац уништења који се дешава свуда по свету. Међутим, упркос томе, планета је постала зеленија у последњој деценији, када је укупан број биљака који је прекривају порастао. Повећање је толико приметно да светско дрвеће и биљке сада чувају скоро 4 милијарди тона угљеника више него што су чувале 2003. године. За то највише можемо захвалити садњи дрвећа у Кини, повратку шума у бившим совјетским државама на напуштеним фармама и бујнијим саванама услед веће количине падавина. Научници су анализирали сателитске податке прикупљане 20 година и открили пораст угљеника, упркос обимном крчењу тропских шума које се одвија у Бразилу и Индонезији. Угљеник тече између светских океана, ваздуха и земље. Присутан је у атмосфери примарно у виду угљен-диоксида (ЦО2) - гас одговоран за климатске промене - и чува се у виду угљеника у дрвећу. Путем фотосинтезе, дрвеће претвара угљен-диоксид у храну која им је неопходна за раст, затварајући угљеник у својим стаблима. Иако је повећање од 4 милијарди тона од велике помоћи, још увек је у питању мала количина када се упореди са 60 милијарди тона угљеника који се испуштају у атмосферу након сагоревања фосилних горива и приликом производње цемента током истог периода, наводи Ји Лиу, водећи аутор истраживања и научник Универзитета у Новом Јужном Велсу. "Након овог истраживања, можемо да видимо да биљке могу да помогну у апсорбовању једног дела угљен-диоксида, али да још увек велика количина овог гаса остаје у атмосфери. Уколико желимо да стабилизујемо тренутни ниво угљен-диоксида у атмосфери и избегнемо последичне утицаје, морамо да смањимо емисију која настаје сагоревањем фосилних горива", каже др Лиу. Доктор Лиу, који се специјализовао за посматрање кружења воде, укључујући падавине и влажност тла, користио је нову технику прикупљања сателитских података путем радио-фреквенционе радијације коју природно емитује Земља како би израчунао количину вегетације у одређеном подручју. Раније, научници су израчунавали вегетацију путем сателитских снимака и другим техникама, гледајући у зеленило крошњи и висину биљака. Очекивано је откриће пораста шума у Кини, која спроводи пројекте садње већ 20 до 30 година, као и на напуштеним фармама у бившим совјетским државама. Међутим, изненађујуће откриће представља велики раст вегетација услед обилних падавина у тропским саванама и степама Аустралије, Африке и Јужне Америке. Међутим, тако крхка вегетација лако може бити изгубљена, пошто се обрасци времена мењају климатским променама. "Саване и степе су рањиве на падавине - једне године могу бити веома обилне и више угљеника може бити сачувано у биљкама, али наредне могу бити веома сиромашне и тада губимо угљеник који је ранијих година био на неки начин 'закључан'", објашњава Лиу. Иако је укупан биљни покривач Земље у порасту у протеклих 10 година, он има далеко мањи квалитет од оног који се може наћи у прашумама, а који такође одржава мреже ретких међусобно зависних врста.

Прочитајте још:

• ШОКАНТНО: Преко 10.000 људи годишње умре у Србији и ЦГ од загађења!
• УН: Рекордна загађеност атмосфере планете
• Најбољи лек против депресије –шума

Извор: nationalgeographic.rs