Туђманов стан је озвучен и сви његови разговори се скидају и преписују, а и кућа му је под надзором. Окружен је доушницима, чија имена не могу да се открију, али сва места на која иде, попут ресторана "Код Пере", препуна су ухода, па је свака Туђманова реченица позната Удби.
Занимљиво је да је овај досије у неколико наврата плански чишћен, а шта је био мотив нико не зна. Из досијеа је јасно да Туђман у стану неовлашћено држи оружје, као и да је безуспешно покушао сина Мирослава да упише у Школу резервних официра ЈНА у Билећи 1970. године.
Туђманова супруга Анкица не спомиње се баш често у досијеу. Она је током брака наставила да игра улогу, коју је имала и пре њиховог венчања - била је његова секретарица, архивка, особа која му шаље пошту, сређује библиотеку, набавља књиге.
Од посебног интереса је разговор који је 1970. године Туђман имао са Миланом Милковићем из америчког града Кливленда у свом загребачком стану. Туђман тада истиче да се врши систематско исељавање Хрвата, као и да у Хрватској влада војно-полицијски апарат, претежно састављен од Срба, што је разлог исељавања Хрвата, јер народ у таквом апарату не види своју, него туђу власт.
Према Туђману, ХСС је учинио велику грешку што није прогласио НДХ у време пуча у Београду, што је до 1943. водио политику на страни Немачке, а онда се окренуо на страну савезника. Сматра да није биле све негативно у НДХ. Према његовом уверењу, приликом стварања нове НДХ требало би поделити Босну и Херцеговину.
Туђман је сматрао да би границу требало да чине реке Босна и Неретва, као и да би сав православни живаљ западних делова требало преселити. Самосталност Хрватске била му је императив.
Запањујући део полицијског досијеа о будућем хрватском председнику односи се на то да је Туђман био заинтересован за одвајање Хрватске од Југославије, али не у авнојевским границама, него у границама сличнима онима које је Мачек постигао Бановином Хрватском. Осим поделе Босне и Херцеговине, код њега се види и намера размене становништва - Срби се селе према српским просторима, Хрвати према хрватским, а муслимани, односно Бошњаци, се ни не спомињу.
Туђман је, како стоји у документима службе, до краја живота у својој канцеларији држао бисту Јосипа Броза Тита, коме се до последњег тренутка дивио, иако је имао критички став према њему јер је под његовим режимом два пута затваран.
Али, последња белешка у досијеу Туђман је бизарна, а састављена је 24. новембра 1989. године и односи се на прекршај крајње необичан, ако имамо у виду да је реч о једном генералу.
- Фрањо Туђман је 11. марта 1972. године поседовао пиштољ Бровнинг без одобрења. По судији за прекршаје кажњен је са 200 динара новчане казне и одузимањем пиштоља.
Харадинај оптужио Србију за убиство брата! Више о томе ОВДЕ.
Извор: express.hr
