Правда

Последњи подаци о квалитету воде из чесме доступни јавности датирају још из 2013. године. Нове податке Институт за јавно здравље “Батут”, који контролише 154 водовода у Србији, једноставно - нема. Једини начин да сазнате какву воду пијете јесте да кренете “пешке” у истраживање уместо Института. Град по град, водовод по водовод. Нама су приоритет на списку били поплављени градови. За неке смо добили податке, а за неке не. У београдском водоводу тврде да је вода на том подручју исправна и да поплаве нису утицале на њен квалитет. - У Обреновцу, Лазаревцу и свим местима која су поплављена постојао је краћи прекид у снабдевању, али је након повлачења воде проблем решен. Та подручја била су под сталним мониторингом. Рађене су ванредне анализе и то је трајало све док није укинуто ванредно стање. У тим градовима и местима вода је сада добра - каже Ивана Ристановић Поњавић, шеф Одсека за воде при Градском заводу за јавно здравље. Добру воду пију и Шапчани. Резултати показују да је она и бактериолошки и хемијски исправна. Судећи према последњим месечним резултатима, ни Новосађани немају разлога за бригу. Од 505 узорака воде за пиће из водоводног система овог града у 499 је утврђена здравствена исправност. На територији овог града проблематичан је квалитет воде из јавних чесама, а има их осам, тако да се та вода не препоручује за пиће.

Прочитајте још:Панарин: Кад решимо Украјину, долазимо на Балкан!Шпиц: Омега ми је потврдила да је Чавић победио Фелпса на Олимпијади у Пекингу

Подаци „Батута“ из 2013. су прилично забрињавајући, а проблем је и то што још не знамо да ли је та слика сада гора или боља. Од 154 контролисана јавна водовода, у 89 њих вода је била исправна за пиће, а у 65 њих (чак 44,2 одсто) - није! Вода из тих водовода не треба да се пије, али углавном може да се користи за кување, осим воде у Зрењанину, Ћићевцу и Жабарима, где је утврђено присуство канцерогеног арсена. - Од укупног броја контролисаних водовода у Србији у 2013. чак 20,78 одсто њих је било неисправно по оба основа. То значи да су имали физичко-хемијску неисправност у више од 20 одсто испитиваних узорака и микробиолошку неисправност у више од пет одсто узорака на годишњем нивоу - објашњавају у “Батуту”. Извор: Блиц