У Такову 23. априла 2015. године , биће обележено 200 година од подизања Другог српског устанка. Поводом те свечаности ево и кратког подсећања на тај историјски догађај.
Турска власт у београдском пашалуку није дуго трајала. Турци су после угушења устанка завели режим сличан дахијском. Та насиља није хтео да подноси српски народ, који је десет година живео у слободи водећи јуначке борбе. Већ 1814. године избила је Хаџи–Проданова буна у западној Србији, коју су Турци лако угушили. Ова буна је била увод у Други српски устанак. На народном збору у Такову 23. априла 1815. године за вођу устанка изабран је Милош Обреновић (војвода из Првог српског устанка). Милош на Цвети у Такову објави : “Ето мене, ето и вас, ето рата Турцима.“ Априла 1815. године почела је Кнез-Милошева буна против београдског Сулејман-паше Скопљака, устанички покрет убрзо је захватио и већи део београдског пашалука. Веће борбе вођене су на Љубићу ( код Чачка ), код Пожаревца и на Дубљу (у Мачви). У тим борбама устаници су победили. После првих устаничких успеха, Турска је пристала на преговоре јер се плашила интервенције Русије, заведена је заједничка српско– турска управа. Српске старешине на челу са кнезом Милошем Обреновићем судиле су Србима и купиле порезе које су предавали Турцима. Споразум између Милоша Обреновића и турског паше Марашлије није могао да задовољи Србе. Они су захтевали да добију пуну аутономију ослањајући се на одредбе Букурешког уговора. У тој борби за аутономију Србима је помогла Русија. Султан је био принуђен да Хатишерифом (1830. год.) призна Србији потпуну унутрашњу аутономију.
Хатишериф из 1830.године
Хатишериф из 1830. године свечано је објављен на Ташмајдану, у Београду. Био је то највећи успех кнеза Милоша у борби за српска национална права. Имао је дванаест тачака. Најважније су: Србија добија потпуну унутрашњу аутономију, а кнез Милош се потврђује за наследног владара Србије. У управљању кнезу помаже савет од најугледнијих старешина земље. Чланови савета не могу бити смењени, сем у случају тежег преступа према Порти и законима у земљи. За Србију је утврђен паушални данак и призната границе од пре 1813. године. Кнез има право да за одржавање унутрашњег реда образује војску. Порта се не сме мешати у унутрашње послове Србије. Обезбеђује се слобода вере и право подизања школа, болница, штампарија и пошта. Српским трговцима је загарантована слобода трговине по целом Царству. Спахилуци прелазе под управу Срба, а накнада спахијама даваће се заједно са данком Србије Порти. Новим султановим Хатишерифом од 1833. године, одредбе о аутономији су прецизиране и допуњене. Решена су питања између Србије и Турске отворена претходним хатишерифом : Порта је вратила Србима отргнуте нахије, додуше после Милошеве акције, пошто је војском запосео шест отргнутих нахија. Утврђена је висина данка према Порти и Србима уступљена спахијска имања. Муслиманима, којима је претходним Хатишерифом наређено да у року од годину дана продају земљу и напусте Србију, продужен је боравак на још пет година. Посебним бератом Милош је добио достојанство српског наследног кнеза. Србија је постала вазална кнежевина под врховном влашћу султана.
Турска власт коначно збачена
Тако је српски народ јуначком борбом у Првом и Другом устанку збацио турску власт. Ослободио се феудалног система, сељаци су постали слободни власници поседа и створена је национална држава. Србијом је апсолутистички владао Милош Обреновић који је власт користио за богаћење, али ипак је био заслужан за успешан завршетак Другог српског устанка и стварање српске државе. Против апсолутизма кнеза Милоша били су богати слојеви (чиновници, трговци). Они су хтели да ограниче самовољу кнеза Милоша путем устава. Највећу побуну предводио је 1835.године Милета Радојковић, сердар расински, са Стојаном Симићем, Ресавцем, Аврамом Петронијевићем, Ђорђем Протићем и Ранком Мајсторовићем. Они су кренули у Крагујевац када се кнез Милош налазио у Пожаревцу. Побуњеници су устали са намером да уставом ограниче кнежеву власт. Командант књажевске гарде, Тома Вучић–Перишић, који је до тада угушио све буне против Милоша, био је и сам у вези са побуњеницима и стао преговарати и пристајати на побуњеничке захтеве. Милош се био уплашио и хтео пребећи у Аустрију, али га одврати његов попечитељ финансија Коца Марковић. Милош је пристао на преговоре које је водио Тома и пустио је побуњенике у Крагујевац, у авлију Народног суда. Тома Вучић је однео молбу митрополиту са изјавом да они не мисле зло Милошу, него да су дошли да “ О благу свију нас, а и о благу народа, и о собствени своји личности благу совјетују се у Вашој Свјетлости представе писмено. “ Само је Симић тражио Милошеву главу. Кнез Милош је ове предлоге прихватио и донео је Сретењски устав који је разрадио Државни секретар Димитрије Давидовић (лекар,политичар и новинар – у почетку је радио као лични лекар кнеза Милоша) који се посебно истакао у рату на доношењу Хатишерифа у Цариграду. Овим уставом су кнежева права ограничена и делимично пренета на државни савет. Сретењски устав био је, за оно време и тадашње прилике, веома напредан, са наговештајем демократске владавине. Под притиском Турске, Аустрије и Русије које нису имале устав, и које су биле против сретењског устава, кнез Милош је радо ставио ван снаге Сретењски устав, после непуна два месеца његове примене. Три године после тога уведен је Турски устав (1838). Пошто кнез Милош по овом уставу није хтео да влада, напустио је Србију (1839). Кнеза Милоша наследио је његов син Милан. Милош је био заслужан за успешно вођење Другог српског устанка, сузбијање турске управе у Србији, стицање аутономије и њеног правног признања хатишерифима, проширење Србије за шест нахија, признања наследног кнежевског звања и укидања феудализма. С правом је добио епитет “ оца отечанства “. Али, не треба да заборавимо и његову велику грешку што је убио великог вожда Карађорђа.
Свечаност у Такову
Таково се спрема за сутрашњу свечаност, када ће бити обележено 200 година од подизања Другог српског устанка и Дан Војске. Одавању војних и државних почасти устаницима и полагању венаца присуствоваће представници Владе, Војске, дипломатског кора, стране и домаће делегације. Пре два века, наша војска предвођена Милошем Обреновићем, други пут је кренула у ослобађање од османлијске власти. Данашњи војници, наследници храбрих српских устаника, сећају се славне прошлости. Управо тај датум изабрали су за свој дан. "Војска Србије дочекује свој празник поносна на резултате и јачање оперативних способности, као и на квалитетно извршавање свих задатака које је држава Србија поверила восјци у току прошле године", каже заменик начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Јовица Драганић. Након пропасти Првог српског устанка, српски народ се нашао у горем положају. Освета Турака и недосањани сан о слободи врло брзо су покренули нови устанак. За историчаре, оба устанка представљају само фазе српске револуције. "Српска револуција је темељ државности нововековне Србије, те према томе нема значајнијег нити важнијег догађаја од српске револуције, па самим тим и српског устанка као њеног дела", сматра Милош Јагодић са Филозофског факултета у Београду. Одлучност војника није била довољна, а грешке Првог устанка нису поновљене. Оснивач династије Обреновић, неуки народни вођа, проницљиви визионар, знао је како да преговара са трском Портом. Мало-помало, освајала се независност. "Милош се у тој дипломатској игри добро сналазио. Можда чак и боље него што су то чинили неки његови потомци у каснијем 20. веку. Да смо имали активније политичаре који су разумевали не само унутрашњу већ и спољну политику, верујем да би Србија избегла ратове који су се десили у двадесетом веку", истиче историчар Бојан Димитријевић и додаје да је то и данас мана српске политике. Историчари између устаника и данашњих војника, иако је прошло два века, ипак виде сличности. "Оно што је карактеристика и данашњег времена, а и војске у њему, јесте то што војска нема адекватне савезнике, нема адекватни материјални моменат", указује Димитријевић и наглашава да нам многа од тих искустава показују да се историја не помера. Упозорава да данашња искушења подсећају на нека времена с почетка 19. века. Централна манифестација поводом јубилеја биће одржана у Такову, где је Други српски устанак и почео. Посетиоци ће моћи да виде војну смотру, биће испаљени почасни плотуни и обављена примопредаја застава.
Прочитајте још:Снајпериста Берић прочитао писмо из Русије: Ово ми значи више од медаље (ВИДЕО)ОБАМА У ШОКУ: Путин предложио Стивена Сигала за посредника између Русије и САД
Извор: srpskaistorija.com, rts.rs