Правда

Ђуровић је рекао Тањугу да та бројка представља само један део целокупног броја миграната, имајући у виду да се највећи број њих и не обраћа нашим органима и институцијама, већ покушава да свој пут настави даље. "Морамо да знамо ко се налази у Србији, каква им је заштита потребна, људи се морају регистровати и морају им се издати личне исправе док год се они налазе у Србији. Њихова намера да оду даље не сме да буде препрека за нас да им обезбедимо заштиту коју смо дужни, по Конвенцији о статусу избеглица и по Уставу, а то је да сваком ко бежи од прогона пружимо макар привремену заштиту", истакао је Ђуровић. Он је навео да највећи број људи долази из Сирије, више од 3.600, потом из Авганистана - 2.700, из Ирака - више од 500, али и из многих других земаља из којих долазе људи који беже, пре свега од прогона и опасности. "Треба нагласити да има више од 1.600 деце у овој групи тражилаца азила у Србији, а од тог броја, 850 њих је без пратње родитеља", напоменуо је извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила. Према његовим речима, људи се у просеку задржавају од седам дана до две седмице у Србији, али то не значи да неће остати дуже, уколико прелазак границе и њихова жеља ка Европи буде некако онемогућена, пре свега граничним контролама и дужим боравком у Србији. "Поставља се питање шта ћемо да радимо са њима. Разлози за њихов долазак у Србију су пре свега тешка ситуација на Блиском Истоку, у Сирији, Ираку и Либији. Људи који долазе, све више су мотивисани да спасу голи живот, а све је мање оних који беже из економских разлога. Када су људи очајни, ви просто не можете да их зауставите и то је нешто што просто морамо имати у виду", каже Ђуровић. Он је истакао да се тим људима мора обезбедити адекватан прихват и да треба повећати капацитете. Такође, према његовом мишљењу, решење је доделити привремену заштиту свима онима који долазе из Сирије, Ирака, где не могу да се врате, а што је очигледно из извештаја о стању на терену. "Људи који долазе су стварно избеглице и њима је потребно пре свега дати одговарајући смештај, исправе и здравствену заштиту. Све су то неопходни предуслови да би уопште број људи који долази некако наше друштво могло да прихвати, а да се, са друге стране, заштити наше становништво", рекао је Ђуровић. Он је нагласио да ти људи неће нестати уколико ми жмуримо на њихово присуство и да Србија мора да повећа капацитете и ти људи се морају увести у легалне токове. Ђуровић је поручио да су људи без папира, попут оних који су путовали морем до Италије у претходних неколико дана и који су страдали, изложени кријумчарима и свима онима који желе да злоупотребе њихов рањив положај. "Сведоци смо били да и у Србији људи страдају. Не на мору, али исто од руке кријумчара - било тако што су транспортовани на један нехуман начин, било тако што се третирају као роба, или су изложени сексуалној, радној и свим другим врстама експлоатације", каже Ђуровић. Он каже да је ситуација по питању броја миграната који се крећу на путу ка Европи заиста озбиљна, а на то указују управо и реакције ЕУ, која кроз своје хитне планове и кроз програм од 10 тачака покушава да изнађе решење за проблем све већег броја људи који долазе. "ЕУ је опредељена да се, пре свега, избори са кријумчарима. По њиховим ставовима, кријумчари су они који су главни у омогућавању кријумчарење и даљу миграцију људи и за све невоље које погоде ове напаћене људе на путу ка Европи. ЕУ је нагласила да ће се борити свим могућим средствима да то заустави", рекао је Ђуровић.

Прочитајте још:СЕЋАТЕ ЛИ СЕ СРПСКОГ ДЕЧАКА КОЈИ ЈЕ 1995. ВОЗИО ТРАКТОР БЕЖЕЋИ ОД ОЛУЈЕ? Ово је његова трагична судбина!Трећа Србија потписала споразум са Путиновом Младом гардом

Према његовим речима, ЕУ је истакла и да је контрола спољних граница њен приоритет, као и сарадња са земљама порекла избеглица, али и са земљама транзита. "ЕУ је нагласила да у раду са земљама које су транзитне, може донекле да се реши овај проблем, а ту је Србија, која је последња земља пре Шенгенског споразума", рекао је Ђуровић. Имајући то у виду, рекао је Ђуровић, од Србије се очекује да консолидује свој азилни систем и да омогући да систем функционише, као и да унапреди систем прихвата људи и да ефикасније контролише границу и избори се са кријумчарима људи. Извор: Танјуг